Изванредна загонетка живота

5. РСИФФ

Џеда, Саудијска Арабија – Било је огромно задовољство осетити атмосферу љубави и одушевљења у готово препуном Аудиторијуму на Културном тргу 5. РСИФФ, приликом сусрета са сер Ентонијем Хопкинсом током његовог учешћа у сесији „Разговори са...”

Осамдесетседмогодишњем британском (велшком) глумцу проток времена као да не може ама баш ништа. Разговетан, говорљив, шармантан, духовит и харизматичан, као магнет је привлачио сваког понаособ у гледалишту без обзира којој генерацији да припада. Сер Ентонија воле и познају сви, од најстаријих филмских обожавалаца, па све до припадника такозване генерације зед. Током једночасовног разговора који је модерирао Раџан Ашор, директор Лабораторије Црвеног мора, Хопкинс се стално враћао на једноставну поруку, а то је да није имао осећај одлучујуће силе у свом животу.

„Мој живот је заиста изнад мојих очекивања. Верујем да га је неко други написао, јер се осећам најсрећнијим и најзахвалнијим што сам овде. Сада старим, али сам још увек ту и не знам зашто. То је изванредна загонетка живота”, изјавио је Хопкинс, иначе само један од 11 мушкараца који су освојили најмање два Оскара за најбољег глумца и глумац са најдужим размаком између освајања награда, за филмове „Кад јагањци утихну” 1992. и „Отац” 2021. године.

Легендарни глумац одушевио је публику и својим занимљивим причама о неким од својих најзначајнијих улога током своје 60-годишње каријере. Наравно, ту је незаобилазна улога др Ханибала Лектора у филму „Кад јагањци утихну” Џонатана Демија.

„Мој агент ми је послао сценарио и када сам га прочитао мислио сам да је то дечја бајка. Већ након 10 страница сценарија било ми је јасно како треба да играм Ханибала – као машину. Тај лик је интелектуални геније, заробљен у психотичном облику где нема осећаја за човечанство. Он је психотичар – нема осећаја, убиће”, говорио је сер Хопкинс изговоривши и низ чувених реплика из филма укључујући и ону о „пасуљу и Кјантију”.

Разговор се постепено ширио и на теме других филмова у којима је учествовао освајајући номинације за Оскара, попут оних за „Остатак дана” и „Никсон”, и за најбољег споредног глумца за филмове „Амистад” и „Два папе”, да би онда на младе глумце у публици пренео савете које је он својевремено добио од Кетрин Хепберн, Марлона Бранда и сер Лоренса Оливијеа. Имитирајући Хепбернову сер Ентони је испричао шта му је она рекла: „Не мораш да глумиш, само буди оно што јеси. Имаш добру косу и добра рамена, само изговори реплику.” Глумац је потом испричао како његове младе колеге често имају тенденцију да мрмљају. „Не знам да ли покушавају да имитирају Марлона Бранда”, рекао је да би одмах потом почео и њега да имитира. „Брандо је био највећи техничар од свих, разумео је све”, додао је Хопкинс, откривши и неколико предстојећих улога у филмовима

„Ибелин” Мортена Тилдума и тркачку драму „Масерати: Браћа” Бобија Мореска. За крај се нешто дуже задржао на улози коју ће ускоро имати у трилеру „Жена и пас” Гаја Ричија. „Он је најзанимљивији редитељ са којим сам икада радио”, рекао је Хопкинс, описујући овог британског филмског ствараоца као „чудног генија”.

 У послеподневним сатима у „Разговору са...” учествовала је и легендарна холивудска глумица Сигорни Вивер, која је своју прву номинацију за Оскара освојила 1987. године за филм „Осми путник”, а 1989. године и још две номинације за најбољу глумицу за филмове „Гориле у магли” и „Запослена жена”. Виверова је открила да би њена следећа улога требало да буде она уз Мерил Стрип у у трилеру смештеном у Њујорку. Филм ће пратити разочараног репортера са тржишта луксузних некретнина који открива причу живота када га рекордна продаја новог пентхауса доводи до мистериозног олигарха и откривања корупције.

Причајући о учешћима у научнофантастичним филмовима који су је прославили Виверова је рекла да се етикете научне фантастике увек одриче.

„Шта студенту енглеског језика, то јест – мени, значи научна фантастика? Не признајем жанр, кога брига јер ћу ићи било где да испричам добру причу. Била сам увек слепа за жанрове. Увек је важније питање шта значи бити човек и да ли остајемо људи или се мењамо? Научна фантастика је смешан термин, мислим да заслужује много бољи назив жанра”, изјавила је глумица.

 Највећи део разговора с њом био је посвећен новом филму из серијала „Аватар” Џејмса Камерона – „Аватар: Ватра и пепео” који ускоро излази пред публику широм света, па и у Србији, а у којем Сигорни игра 14-годишњег На’вија. За њу је рад са Џејмсом Камероном на филмовима „Аватар” фундаментално променио то како би глума могла да изгледа. Похвалила је напредну технологију са којом Камерон генијално барата. „Камерон је изумео ову технологију да би глумцима омогућио да буду шта год могу бити. То није вештачка интелигенција, то је заправо антивештачка интелигенција. Ова технологија не користи генеративну вештачку интелигенцију, већ конструише дигиталне ликове из глумчевих микроизраза лица. Он је створио процес у којем ми долазимо са празним волуменом. Он проводи много времена радећи на томе о чему је сцена, побољшавајући је, дозвољавајући глумцима да испробају разне ствари. Џејмс Камерон је увек толико пун изненађења. Не бисте помислили да би овакав научник, проналазач, геније са овом технологијом могао да буде редитељ глумаца. Он не завршава рад на тој сцени док заиста не осетимо да је имамо. Онда се сва технологија дешава касније”, рекла је између осталог Сигорни Вивер, чији је „Разговор са...” трајао свега 22 минута уместо уобичајених 60. И за то је постојао разлог. Славној глумици је Џомна Р. Алрашид, председница Филмске фондације Црвеног мора, свечано уручила почасну награду за њен допринос светској кинематографији. Само мало касније заједно су се упутиле у Ал Балад на гала вечеру у заједничкој организацији 5. РСИФФ и „Златних глобуса” и доделу награда „Омар Шариф” и „Хоризонт”...

Гала ноћ у Ал Баладу

Џеда, Саудијска Арабија – У историјском делу Џеде, у културној баштини Ал Баладу, у нестварној атмосфери и амбијенту, одржана је гала вечера у част сарадње РСИФФ и „Златних глобуса” и доделе награде „Омар Шариф” туниској глумици и великој хуманитарки Хенд Сабри, као и награде „Хоризонт” индијској глумици Алији Бат. И једна и друга су дале изузетан допринос међународној кинематографији, као и успону филмова Блиског истока. Награде им је уручила Сигорни Вивер, а свечаној вечери присуствовали су и редитељи Шон Бејкер и Дарен Аранофски...