Or­ban: Bri­sel pre­la­zi Ru­bi­kon

„Bri­sel će pre­ći Ru­bi­kon. Po­či­nje pi­sme­no gla­sa­nje ko­je će iza­zva­ti ne­po­pra­vlji­vu šte­tu uni­ji. Te­ma su za­mr­znu­ta sred­stva Ru­si­je ko­ja su do sa­da bi­la pred­met gla­sa­nja čla­ni­ca uni­je na sva­kih šest me­se­ci, što je vo­di­lo jed­no­gla­snoj od­lu­ci. Bri­sel jed­nim po­te­zom pe­ra, uki­da zah­tev za jed­no­gla­snost, što je oči­gled­no pro­tiv­za­ko­ni­to. Li­de­ri Evro­pe ti­me se­be sta­vlja­ju iz­nad za­ko­na. To je on­da dik­ta­tu­ra Bri­se­la”, ova­ko je ma­đar­ski pre­mi­jer Vik­tor Or­ban ju­če uju­tro kri­ti­ko­vao ma­ne­vre ko­ji­ma je ne­ko­li­ko sa­ti ka­sni­je Evrop­ska ko­mi­si­ja (EK) iz­dej­stvo­va­la „vr­lo kva­li­fi­ko­va­nom ve­ći­nom” am­ba­sa­do­ra stal­nih pred­stav­ni­ka čla­ni­ca EU, da, ba­rem ka­ko sa­da stva­ri sto­ji, stek­ne ovla­šće­nja da traj­no za­dr­ži kon­tro­lu nad 210 mi­li­jar­di ru­skog nov­ca na ra­ču­ni­ma ši­rom uni­je. Da bi iz­be­gla za­bri­nu­to­sti Bel­gi­je, gde na ra­ču­ni­ma „Ju­ro­kli­ra” le­ži oko 190 mi­li­jar­di sred­sta­va Cen­tral­ne ban­ke Ru­si­je, Ko­mi­si­ja je iz svog ko­nač­nog pred­lo­ga uklo­ni­la sve od­red­be ko­je se od­no­se na, u Bri­se­lu pri­želj­ki­va­ni, kre­dit­ni aran­žman pre­ma Ukra­ji­ni.

Po­tom su am­ba­sa­do­ri, iza­sla­ni­ci čla­ni­ca EU, po­zi­va­ju­ći se na eko­nom­ski van­red­nu si­tu­a­ci­ju „usa­gla­si­li re­vi­di­ra­nu ver­zi­ju pred­lo­ga (o „to­tal­noj kon­tro­li” ru­skih mi­li­jar­di po­lo­že­nih u EU) po čla­nu 122” (Po­ve­lje). A za­tim po­kre­nu­li pi­sme­nu pro­ce­du­ru za for­mal­no usva­ja­nje nji­ho­ve od­lu­ke do­ne­te „vr­lo ja­snom ve­ći­nom” ko­ja je tra­ja­la vi­še sa­ti.

Pi­sme­no iz­gla­sa­va­nje bi zna­či­lo da je Bri­sel Ur­su­le fon der La­jen za­ne­ma­rio vi­še­stru­ka upo­zo­re­nja MMF-a, Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke (ECB) i va­lut­nih ber­zi da „ne di­ra” ru­ska su­ve­re­na sred­stva. Jed­na­ko kao i ne­dav­ni sig­nal ame­rič­kog pred­sed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa Evro­plja­ni­ma „da bu­du vr­lo pa­žlji­vi” ka­da je u pi­ta­nju taj ru­ski no­vac.

Isto­vre­me­no, unu­tar EU pro­tiv­ni­ci bri­sel­skog oti­ma­nja ru­skih mi­li­jar­di vi­še su ne­go re­či­ti.

„To je kra­đa. To je no­vac ze­mlje sa ko­jom ni­smo u ra­tu. To je kao da uđe­te u (ne­či­ju) am­ba­sa­du, iz­vu­če­te oda­tle sav na­me­štaj i pro­da­te ga”, opi­sao je bel­gij­ski pre­mi­jer Bart de Ve­ver.

Ina­če, „br­zo­po­te­zno” pre­i­na­če­nje ključ­nog prin­ci­pa usva­ja­nja od­lu­ka čla­ni­ca EU, iz­ve­de­no je iz naj­ma­nje dva raz­lo­ga. Je­dan ko­ji spo­mi­nju zva­nič­ni­ci u Bri­se­lu, je­ste da se na (za­vr­šnom ovo­go­di­šnjem) sa­mi­tu li­de­ra čla­ni­ca EU 18. de­cem­bra iz­beg­ne iz­gled­ni ve­to Vik­to­ra Or­ba­na i „mo­žda još po­ne­kog”. Fi­nan­sij­ski plan EU za Ukra­ji­nu je ina­če ključ­na te­ma tog pred­sto­je­ćeg sku­pa, već sad ne­iz­ve­snog i ve­o­ma ne­pred­vi­di­vog to­ka i is­ho­da. Ko­li­ko ju­če, slo­vač­ki pre­mi­jer Ro­bert Fi­co na­ja­vio je da na sa­mi­tu 18. de­cem­bra „ni pod ko­jim uslo­vi­ma” ne­će po­dr­ža­ti pred­log EK o „zaj­mu za re­pa­ra­ci­je” Ukra­ji­ni oslo­nje­nog na ko­ri­šće­nje blo­ki­ra­nih ru­skih mi­li­jar­di. „EU stra­te­gi­ja po­vo­dom kon­fli­ka­ta (u Ukra­ji­ni) je po­gre­šna i ne­fi­ka­sna, na­sta­vak ra­ta je be­smi­sle­no ubi­ja­nje bez ja­ča­nja po­zi­ci­je Ukra­ji­ne u slu­ča­ju mi­rov­nih raz­go­vo­ra”, is­ta­kao je Fi­co.

U me­đu­vre­me­nu, dru­gi vr­lo ve­ro­vat­no mo­tiv za ova­kvo fi­nan­sij­sko-po­li­tič­ko po­na­ša­nje Evrop­ske ko­mi­si­je i „ko­a­li­ci­je volj­nih” u Evro­pi mo­že se na­slu­ti­ti iz naj­no­vi­je pre­po­ru­ke ne­mač­kog kan­ce­la­ra Fri­dri­ha Mer­ca še­fu Be­le ku­će Do­nal­du Tram­pu. Na­i­me, Merc je pred even­tu­al­ni mi­rov­ni di­ja­log Evro­plja­na sa Ame­ri­kan­ci­ma ovog vi­ken­da (u Pa­ri­zu ili mo­žda Ber­li­nu), Tram­pu u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru sa­ve­to­vao da ne ra­di na mi­rov­nom spo­ra­zu­mu za Ukra­ji­nu „pre­ko gla­ve Evro­pe”, pre­neo je lon­don­ski „Faj­nen­šel tajms”. Merc je to­kom za­jed­nič­kog vi­deo-po­zi­va sa Tram­pom, še­fom Je­li­sej­ske pa­la­te Ema­nu­e­lom Ma­kro­nom i bri­tan­skim pre­mi­je­rom Ki­rom Star­me­rom is­ta­kao „va­žnost uklju­če­no­sti Evro­pe u raz­go­vo­re sa Ru­si­jom o te­ma­ma od ključ­nog zna­ča­ja za du­go­roč­nu bez­bed­nost kon­ti­nen­ta”, na­vo­di ostrv­ski dnev­nik.

Da li je Evrop­ska ko­mi­si­ja iz­ra­že­nom sprem­no­šću da traj­no za­bra­ni bi­lo ka­kve tran­sak­ci­je sa za­mr­znu­tim ru­skim sred­stvi­ma na te­ri­to­ri­ji EU, se­bi pri­sil­no iz­bok­so­va­la uče­šće u pre­go­vo­ri­ma u ko­ji­ma je ina­če pri­lič­no skraj­nu­ta, osta­je da se vi­di.

Cen­tral­na ban­ka Ru­si­je (CBR) ju­če ni­je ima­la di­le­mu. Re­a­gu­ju­ći po pr­vi put na pla­no­ve EK da is­ko­ri­sti njen no­vac za „za­jam za re­pa­ra­ci­je” Ukra­ji­ni, CBR je na­ve­la da će „bi­lo ka­kvo di­rekt­no ili in­di­rekt­no ko­ri­šće­nje nje­nih sred­sta­va” bi­ti pro­tiv­no me­đu­na­rod­nim za­ko­ni­ma „uklju­ču­ju­ći i prin­cip su­ve­re­nog imu­ni­te­ta sred­sta­va”. Istom pri­li­kom CBR je na­ja­vi­la da će „bez­u­slov­no ospo­ri­ti” sve rad­nje ko­je vo­de do neo­vla­šće­nog ko­ri­šće­nja nje­ne imo­vi­ne „kod svih ras­po­lo­ži­vih nad­le­žnih or­ga­na” i da će tra­ži­ti spro­vo­đe­nje re­zul­ti­ra­ju­ćih sud­skih od­lu­ka u dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma UN.

Ubr­zo po­tom Cen­tral­na ban­ka Ru­si­je je u sle­de­ćem sa­op­šte­nju na­ja­vi­la da pod­no­si tu­žbu Mo­skov­skom ar­bi­tra­žnom su­du pro­tiv bel­gij­skog de­po­zi­ta­ra „Ju­ro­kli­ra” zbog nje­go­vih „ne­za­ko­ni­tih rad­nji”. U svo­joj tu­žbi, CBR tra­ži na­dok­na­du za gu­bit­ke ko­je je, ka­ko tvr­di, pre­tr­pe­la. „Ra­do­vi­ma de­po­zi­ta­ra ’Ju­ro­kli­ra’, CB Ru­si­je na­ne­ta je šte­ta, ko­ja pro­iz­i­la­zi iz nje­ne ne­mo­guć­no­sti da ras­po­la­že nov­ča­nim sred­stvi­ma i har­ti­ja­ma od vred­no­sti”, na­vo­di se u sa­op­šte­nju.

Bel­gij­skom „Ju­ro­kli­ru” po­ve­re­no je ina­če vi­še od 40.000 mi­li­jar­di evra sred­sta­va su­ve­re­nih i dru­gih po­ve­re­ni­ka sa svih stra­na sve­ta.

Ko­li­koj po­ten­ci­jal­noj šte­ti je Bri­sel spre­man da iz­lo­ži ho­mo­ge­nost EU, kre­di­bi­li­tet evra, Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke i „Ju­ro­kli­ra” kao i bu­duć­nost tran­sa­tlant­skih od­no­sa po­vo­dom svo­je od­luč­no­sti da se na­đe Ukra­ji­ni „do­kle god i ko­li­ko god tre­ba” ve­li­ka je za­go­net­ka u ovom tre­nut­ku.