Hod izvan utabanih staza

Iako je „zvanično” svoju ekspanziju doživela početkom devedesetih godina prošlog veka, indi muzika u neznatno drugačijim formama postoji praktično tokom celih osamdesetih. Sam pojam označava ništa drugo do skraćenicu engleske reči „Independent”, (nezavisan). Upravo to je glavni razlog zbog čega se većina bendova koji utiču na stvaranje ovog zvuka ne može apriori svrstati isključivo u indi žanr, s obzirom na to da se ni on sam, zbog obilja uticaja, ne može konkretno definisati. Od roka do popa, kantrija do džeza, panka do elektronike, indi je sve ono što ne korača utabanim stazama prevaziđenih podela u muzici.

Kao inicijalnu kapislu za nastanak indija poslužila je era panka i novog talasa. Oni su se javili kao svojevrsni odgovor na sveopštu dominaciju disko i popularne muzike uopšte. Ovaj period predstavljao je teško vreme za unikatne autore, a tokom prevlasti megabendova, mladi umetnici gotovo da i nisu dolazili do izražaja. I baš kao što je rokenrol tokom pedesetih nastao kao vid bunta protiv konvencionalnosti tadašnjih muzičkih tokova, tako su i pomenuti pravci nastali iz želje za dobijanjem prostora u „zaključanim” medijima i mogućnošću da svoju viziju izraze u neukalupljenim žanrovima. Bendovi kao što su „The Jam, „Joy Division”, „Jesus and Mary Chain”, „The Cure” i nešto kasnije „The Smiths” utirali su put onom što danas zovemo indi muzika. Svoj posredni uticaj takođe je imao širok dijapazon sastava u čijem zvuku je postojala dobra elektro-pop osnova („New Order”, „Depeche Mode”, „A-ha”, „Spandau Ballet”...), ali i velika popularnost post-pank grupa poput „Husker Du”, „Dinosaur Jr”, „Flaming Lips” i „Sonic Youth”.

Eksplozijom brit-popa i „grandža” početkom devedesetih indi ulazi i u posredni opis stilova nekih od najvećih svetskih bendova tog perioda, poput „Nirvane”, „Sueda”, „Perl džema”, „Saundgardena”, „Blura”, „Oejzisa” ili „Rejdioheda”.

Današnja indi scena može da se pohvali gustom mrežom manjih „filijala” u gotovo svim većim gradovima Evrope i Severne Amerike. Mladi sastavi svojom energijom i vizionarstvom donose neophodnu svežinu današnjem zvuku, a mnoge od njih bombastično nazivaju „spasiocima savremene muzike”. I prošla godina obilovala je novim albumima i kvalitetnim bendovima, dok su mnogi od njih već viđeni kao nade u ovoj i godinama koje dolaze. Evo kratkog profila tek nekoliko sastava, koji u ovom momentu zaista predstavljaju samo delić „vrha ledenog brega” današnje scene:

„Glasvegas”: Iako nastala pre više od pet godina, ova škotska četvorka tokom proteklih godinu dana doživela je svetsku popularnost. Objavljivanje dva albuma (istoimenog debija i, uslovno rečeno, „Božićnog” albuma), u kratkom razmaku, atraktivnost i britke svirke, specifičan zvuk koji podseća na sastave iz ranih osamdesetih učinili su da nastupi „Glasvegasa” budu rasprodati mesecima unapred. Grupa ima veliki broj obožavalaca širom sveta, između ostalog, i u Južnoj Americi i Japanu.

MGMT (bivši „Managment”): Muzički „dvojac bez kormilara” u sastavu Endrju Vanvingarden i Ben Goldvaser ovih dana predstavlja specifično „otkrovenje”, ne bez razloga. Iako ni ovo nije bend „od juče”, potpisivanje za izdavačku kuću „Kolumbija” i izlazak albuma „Oracular Spectacular” pokazalo se kao pravi potez. Uz činjenicu da je ovo izdanje producirao Dejv Fridmen (sarađivao sa „Mercury Rev”, „Flaming Lips”, „Weezer”, „Mogwai”, „The Delgados”, „Low”, „Sparklehorse”…), ovaj spoj psihodelije, gitarskog i elektronskog zvuka daje dobru osnovu da se od MGMT sa pravom očekuje mnogo u narednim godinama.

„Black Kids”: Sastav iz Floride nastao je pre nepune tri godine. Albumom „Partie Traumatic” sredinom 2008. veoma brzo postaju miljenici publike i kritike u uglednim magazinima poput „Rolingstouna” i „Nju mjuzikal ekspresa”. Njihov specifičan senzibilitet na najbolji mogući način upakovao je Bernard Batler, nekadašnji gitarista londonskih „Sued”, i jedan od najpronicljivijih ljudi u svetu savremene muzike.

„Cut Copy”: Još jedan od primera da je indi kao način razmišljanja teško uklopiti u određen i konkretan stil. Ova australijska grupa predstavlja mešavinu elektropopa, densa, čak i latentnih pank manira. Nastali u talasu novih bendova posle 2000. godine, u muzici grupe „Cut Copy” oseća se uticaj sastava poput „Dipeš mod” ili „Nju order”. Album „In Ghost Colours” doveo ih je u same vrhove australijskih i svetskih top lista, dok se singl „Lights and Music” našao i kao jedna od numera koje čine muziku za popularnu video igru FIFA 2009.

„Vampire Weekend”: Autentičnost ovog benda primetili su i vlasnici „XL Records”, izdavačke kuće koja je oduvek imala dobar „nos” za sve kvalitetno što dolazi sa obe strane okeana. Ova kuća je „izmislila” ili dodatno popularisala i imena poput „Peaches”, „Basement Jaxx”, „Friendly Fires”, „Sigur Ros”, „The Prodigy”, „Rejdioheda”, Dejmona Albrna, Beka, Devendre Benharta, Adel... Frontmen, Ezra Kenig, u neformalnim izjavama muziku grupe opisuje kao „Upper West side Soweto”, dok je bendu dao ime po sopstvenom amaterskom filmu.

-----------------------------------------------------------

Indi u Srbiji

I u našoj zemlji indi zvuk je doživeo ekspanziju tokom devedesetih godina, naročito među mlađom generacijom. I ovde je jako teško navesti neki bend isključivo kao predstavnika indi muzike. Sastavi koji su se posredno mogli svrstati u ovaj žanr bili su i bečejski „Eva Braun”, „Oružjem protivu otmičara” iz Zrenjanina, beogradski „Kristali” i mnogi drugi. Neke od grupa koje i dalje promovišu specifičan stil jesu i novosadski „Minstrel”, beogradske „Lutke”, „Ventolin”, ali i neki od sastava iz edicije „Nova srpska scena”, koji svojom fuzijom raznih uticaja predstavljaju svetlu muzičku budućnost Srbije.