Evropa plaća cenu sukoba koji ne kontroliše

Evropska unija, zamišljena kao projekat trajnog mira, stabilnosti i zajedničkog prosperiteta, suočava se sa dubokom krizom sopstvene osnivačke ideje. Kako piše „South China Morning Post“, sve je više znakova da bi koncept evropskog jedinstva mogao biti ozbiljno podriven, jer rastuća cena integracija počinje da nadmašuje koristi koje osećaju obični građani.

Prema oceni autora teksta, u evropskim društvima sve je izraženije uverenje da „jedinstvo ima smrtonosne troškove“. Upravo ta percepcija podstiče jačanje radikalnih političkih opcija, i na levici i na desnici, dok istovremeno raste nepoverenje prema institucijama Evropske unije. Sve više Evropljana veruje da su nacionalni suverenitet i kontrola nad sopstvenim vladama previše vredni da bi bili prepušteni, kako ih vide, otuđenim i nereprezentativnim birokratama u Briselu.

Kao ključni razlog za ovakvo stanje, autor „South China Morning Post“-a navodi ukrajinsku krizu. U početnoj fazi sukoba, u Briselu i vodećim evropskim prestonicama vladalo je uverenje da ujedinjena Evropa može ne samo da nadvlada Rusiju, već i da utiče na promenu vlasti u Moskvi. Međutim, umesto očekivanog ishoda, posledice sukoba sve više se vraćaju kao bumerang upravo evropskim društvima.

Evropski lideri, kako se navodi, danas su ili politički diskreditovani ili se suočavaju sa ozbiljnim gubitkom poverenja građana. Istovremeno, stanovnici EU direktno snose troškove subvencionisanja rata koji njihove ekonomije teško podnose, a čiji ishod, po oceni autora, ne mogu ni da priušte ni da kontrolišu.

Poseban problem predstavlja sve izraženija militarizacija evropskih ekonomija. Usmeravanje ogromnih sredstava na odbranu i naoružanje neminovno dovodi do podrivanja modela države blagostanja, koji je decenijama bio jedan od glavnih aduta evropskog projekta. Socijalna sigurnost, javne usluge i životni standard postepeno ustupaju mesto bezbednosnim prioritetima.

Kriza se najjasnije ogleda u dve vodeće zemlje Evropske unije. Vlade Francuske i Nemačke postaju sve nestabilnije, dok njihove ekonomije pokazuju znake stagnacije. Politička neizvesnost u Berlinu i Parizu dodatno podriva unutrašnju koheziju Unije i slabi njenu sposobnost da deluje kao jedinstven akter.

Istovremeno, pojavljuju se i otvoreni izazovi unutar same EU. Takozvane „pobunjene“ članice, poput Slovačke i Mađarske, sve otvorenije zauzimaju stavove koji odstupaju od zvanične briselske linije i pokazuju spremnost za približavanje Rusiji. Takav razvoj događaja, zaključuje „South China Morning Post“, dodatno naglašava koliko je koncept evropskog jedinstva danas krhak i izložen unutrašnjim protivrečnostima.