Izvedena prva robotska operacija na srcu u Institutu „Dedinje”

U Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” juče je izvedena prva robotski asistirana operacija na srcu. Reč je o pionirskom zahvatu koji predstavlja prvu operaciju ove vrste ne samo u Srbiji već i na Balkanu, jer su do sada ovakve intervencije izvođene isključivo u Italiji i Poljskoj.

Operacija je realizovana uz primenu robota marke „Microport Medbot”, kineske proizvodnje, koji je u kliničkoj upotrebi u gotovo svim zemljama sveta, izuzev Sjedinjenih Američkih Država. Ovo je značajan i revolucionaran iskorak u domaćoj medicini, a minimalno invazivnu koronarnu intervenciju izveli su kardiohirurzi Instituta „Dedinje”, asistent dr Miroslav Miličić i asistent dr Bogdan Okiljević, uz stručni nadzor i mentorstvo prof. dr Pjotra Suvalskog, iz Nacionalnog instituta za medicinu Ministarstva unutrašnjih poslova i administracije Republike Poljske, lekara sa najvećim brojem izvedenih robotski asistiranih kardiohirurških procedura u Evropi. Prof. dr Suvalski biće ključni stručni konsultant Instituta u procesu potpunog razvoja i implementacije robotski asistirane hirurgije u budućem periodu.

Lekari su objasnili da primena robotske hirurgije omogućava manju invazivnost, brži i lakši postoperativni oporavak pacijenata, kao i veću preciznost i efikasnost hirurških zahvata. Strateški cilj razvoja robotski asistirane kardiohirurgije jeste uvođenje koncepta dnevne hirurgije, kojim bi se stvorili uslovi da pacijenti budu primljeni i otpušteni istog dana nakon izvedene kardiohirurške intervencije.

Prema rečima profesora dr Milovana Bojića, direktora Instituta „Dedinje”, intervencija je značajna jer je sprovedena prvi put u istoriji srpske kardiohirurgije i u regionu.

– To je veliki revolucionarni pomak u radu ove ustanove i srpske kardiohirurgije. „Dedinje” je ustanova koja radi najveći broj operacija na srcu, ubedljivo, ne samo u Srbiji nego i u Evropi. Sa ponosom mogu da kažem da na institutu nema lista čekanja za operacije na srcu. Svi pacijenti se u roku od mesec dana pozivaju na operativne zahvate. Mesec dana se ne smatra čekanjem, već je to period kada se pacijent priprema, dogovora, radi analize. Drugo čemu stremimo i šta obavljamo na „Dedinju” poput vodećih svetskih centara jeste robotska asistirana hirurgija. To je hirurgija koja ima svoje prednosti, pre svega jer je to mehanizam koji nas vodi putem jednodnevne hirurgije. Znači da dođete u bolnicu, uradi vam se operacija i praktično idete kući. Smanjuje se mogućnost infekcija, hirurg ne ulazi u salu nego je izvan nje. To je budućnost kojoj treba da stremimo – navodi dr Bojić.

Aparat su, kaže, dobili kao ustanova, to nije kupljen aparat, već demonstracioni koji je „Dedinju” pripao na osnovu urađenog velikog broja intervencija i naučnog istraživačkog rada koji će pokrenuti zajedno sa stranim kolegama.

– To je aparat glavnog kineskog proizvođača robota, oni se prodaju svuda u svetu osim u Americi. On će za sada ostati na Institutu „Dedinje”, naša velika nada da će država moći i snage da ga jednog dana kupi, ali u svakom slučaju ostaje duži vremenski period jer će toliko trajati klinička ispitivanja, makar godinu dana. Na nama je da ovaj posao usavršimo, da obuku prođu svi naši hirurzi i da tamo gde god je moguće, mašina bude u maksimalnoj upotrebi jer ona nema dušu i u njen stepen iskorišćenosti računa se i kvadratni metar prostora koji pokriva. Tako da očekujemo zaista da ovaj pomak ne bude samo simbolika, nego suštinski napredak u organizaciji i efikasnosti kardiohirurgije kao discipline. Robot je mašina, a nju treba čovek da pokrene, to je digitalizacija i komunikacija. Robot maksimalno skraćuje stvari, odnosno radi sa nesvakidašnjom preciznošću i efikasnošću. To je sinergija hirurga i robota, a te tehnologije će napredovati i dalje – istakao je dr Bojić.

Operaciju je vodio prof. dr Slobodan Mićović, načelnik kardiohirurgije u Institutu „Dedinje”, koji je objasnio da robot ima četiri „ruke” na koje se montiraju tanki instrumenti. Oni se zatim „uvode” u pacijenta kroz četiri otvora veličine manje od centimetra. Tada se pravi još jedan veći otvor od dva centimetra kroz koji se operiše.

– Hirurg ima kontrolu preko konzole i svaki pokret je strogo kontrolisan, što omogućava apsolutno bezbedan i siguran rad. Benefit za pacijenta je operacija bez bola, moći ćemo da budimo pacijenta već na stolu, on može da pređe na odeljenje poluintenzivne nege. Neće morati da uzima mnogo lekova za bolove, biće smanjena mogućnost stvaranja komplikacija i krvarenja na minimum – kaže dr Mićović.

Planirano je da se robotks hirurgija primenjuje i kod pacijenata sa valvularnim manama.