Obeležja koja čuvaju junaštvo od zaborava

Kažu da junak ne umire onda kada biva smrtno pogođen, već onda kada ga zaborave. Način da se hrabrost i želja za slobodom, za koju se i život daje, ne zaboravi jesu i spomen-obeležja, spomenici, ploče, biste, česme, ali i spomen-knjige. Jedna takva, „Memorijali Rakovice”, izašla je nedavno iz štampe i delo je autora Milana Nedeljkovića i dr Vidoja Golubovića. Izdavač dela je Biljana Aleksić, predsednik Udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova Rakovica. Ovaj tandem uspeo je da pomno istraži istoriju ove opštine u prethodnih 125 godina i pronađe spomen-obeležja koja  odolevaju godinama, ali i ona koja je već odavno vreme prekrilo mahovinom, živicom i šibljem.

Oni su otkrili da u Rakovici postoji 37 memorijala posvećenih junacima i žrtvama oslobodilačkih ratova, kao i 115 ulica koje nose imena često zaboravljenih heroja.

– Kada nastupi vreme u kome se nad zemljom i zavičajem nadviju ratni vihori preteći da ugroze slobodu i uzmu živote njenih građana, kod mnogih ljudi javlja se snažna potreba da ličnim primerom, pojedinačno ili organizovano, pruže otpor agresoru i sačuvaju njenu i svoju čast i živote svoga roda i naroda – kaže Milan Nedeljković.

On ističe da nije retkost da u tom otporu ljudi svesno žrtvuju svoje živote da bi sačuvali mir i slobodu za budućnost i nova pokolenja.

– Ovde se može postaviti pitanje: da li postoji nešto vrednije i uzvišenije nego žrtvovati se i dati svoju budućnost da bi se sačuvala otadžbina, mir i budućnost za druge? A upravo ti drugi – danas smo mi – navodi Nedeljković i naglašava da je na nama da dok postojimo negujemo i sačuvamo čast i dostojanstvo, sećanja i uspomene na sve borce i žrtve slobodarskih ratova.

U tom smislu ova knjiga, kako kaže dr Vidoje Golubović, ima i praktičnu ulogu.

– Ona predstavlja memorijale u sadašnjem trenutku, ukazuje na njihovo stanje, ali i podseća na minulo vreme kada se masovnije i sa mnogo više pažnje posvećivalo obeležavanju godišnjica značajnih datuma i odavanju pošte stradalima. Ona je i poziv svima nama – nadležnim institucijama, organizacijama, školama, ustanovama i građanima da još više brinemo o njima, da ih negujemo, održavamo, obnavljamo i restauriramo. Poziva nas i podstiče da zajedno istražimo i obeležimo i druga stratišta žrtava ratova koja ni do danas nemaju svoja spomen-obeležja – ističe Golubović.

On podseća da na području Rakovice ima nekoliko neistraženih stratišta. To su jaruga Zelenjak na ulazu u Resnik, gde su Nemci u jesen 1942. godine streljali više od 240 zatvorenika, pretpostavlja se Jevreja, zatim jaruga Lisičji potok u kojoj su pogubljeni rodoljubi mahom iz Košutnjaka...

Ova knjiga je podsetnik o nestalim, ubijenim sa ili bez suđenja, kao i drugim žrtvama čije su sudbine i dalje pod velom tajne.

– I poziv da nikada ne zaboravimo ko smo, šta smo i odakle smo. Jedino ćemo tako sačuvati našu istoriju, a ako imamo istoriju, imaćemo i budućnost i ponos koji će nam pružiti snage da se uvek odupremo onima koji nam ne žele dobro – napominje Golubović.

Među najstarijim obeležjima podignutim na ovoj opštini je i ploča iznad groba Vase Čarapića stradalog pred Stambol kapijom u odbrani Beograda 1806. godine. Ovaj spomenik nalazi se na južnoj strani Crkve Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u manastiru Rakovica, a podigao ga je kralj Petar Prvi Karađorđević 15. avgusta 1910.

Sa severne strane crkve nalazi se spomen-ploča poginulim i umrlim ratnicima Kneževačke parohije, koji su za kralja i otadžbinu slavno pali i život dali u ratovima za oslobođenje Srpstva 1912. i 1913. Ploča je postavljena 23. aprila 1914. Vek kasnije ploča koju je nagrizao zub vremena zamenjena je novom istih dimenzija sa istim natpisom.

– U nekadašnjem centru Rakovice u blizini ulica Kneževačke i 17. oktobra naišli smo smo na ostatke spomen-česme. Podignuta u znak sećanja na borce i žrtve balkanskih ratova i Velikog rata iz Kneževca. Česma se spominje još 1863, ali je najverovatnije prilikom obnove 1923. postavljena spomen-ploča. Česma je obnovljena 1961, a od 1966. o njoj niko nije brinuo. Zbog toga je ovaj spomenik gotovo u celosti urušen i zaboravljen. Nadam da će ova priča bar nekoga usmeriti da je obnovi – naglašava Golubović.

Urušena je i zapuštena i stara česma u samom centru Resnika, na kojoj se nalazila ploča sa imenima 108 stradalih Resničana u balkanskim ratovima i Velikom ratu. Bilo je pokušaja da se ona obnovi u vreme obeležavanja stogodišnjice Velikog rata, ali nažalost to nije realizovano.

Većina spomenika nastalih posle 1945. godine posvećenih borcima i žrtvama Drugog svetskog rata je zapuštena i oštećena. Jedno od tih obeležja je i spomenik neobičnog izgleda u blizini nekadašnjeg preduzeća „Komgrap” u Kneževcu u Letićevoj ulici. Ispisan je grafitima i zarastao u šiblje.

Prema kazivanju potomka porodice Letić, u njihovoj kući okupljali su se ilegalci. Nekoliko njih uhapsili su pripadnici Specijalne policije u martu 1944. Njegove pretke Jelicu i Vladimira Letića odveli su u Banjički logor, gde su i streljani.

Za razliku od spomen-obeležja postavljenih u javnom prostoru, memorijali u dvorištima nekih institucija u dobrom su stanju. Većina ih je očuvana, a prostor oko njih se održava. Primer za to je i spomen-bista Petra Lekovića, čoveka koji se svojom hrabrošću i sposobnošću istakao u Prvom svetskom ratu – u bitkama na Ceru i na Drini, ali i prvog narodnog heroja Jugoslavije. Ovo obeležje nalazi se u dvorištu Srednje zanatske škole u Rakovici.

Pitanje je, ipak, šta će biti i sa spomenicima koji su u dvorištima preduzeća koja su zakatančena i ostavljena na milost i nemilost vremenu ili novim planovima detaljne regulacije. Takvih preduzeća u Rakovici ima dosta.

Jedan od spomenika koji i dalje prkosi vremenu jeste „Bronzani cvet”. Nalazi se ispred zatvorenog zdanja „Industrije motora Rakovica”, nekadašnjem gigantu i srcu metalske proizvodnje ove opštine, ali i pređašnje države. Na njemu su bareljefi trojice radnika ovog preduzeća poginulih u Drugom svetskom ratu – Davida Pajića Dake, Sretena Mladenovića Mike i Dimitrija Koturovića Kota. U jednoj od monografija IMR-a stoji: „Heroji su besmrtni. A jesu li zaista besmrtni ili zavise od nas, našeg zaborava, našeg poštovanja ili nepoštovanja prema prošlosti?”

– Junaci kojima su spomenici posvećeni žrtvovali su se u različitim vremenskim epohama – u ustancima, balkanskim, svetskim, građanskim ratovima, NATO agresiji i drugim sukobima. Njima u znak zahvalnosti i večnog spomena nastala je ova knjiga, zajednički spomenik i štampani trag, da ih čuva i sačuva uvek među nama – istakao je Golubović.

 Zid sa imenima poginulih dugačak 22 metra

Jedinstven spomenik posvećen poginulim i nestalim borcima na Kosovu i Metohiji u borbama od 1998. do 1999. godine podignut je u dvorištu Udruženja srpskih ratnih veterana u Rakovici, u Ulici Miška Kranjca. Na trideset šest granitnih tabli nalazi se 1.009 imena onih koji su svoj život ostavili na Kosmetu, a među njima je i 108 stradalih boraca sa karaule na Košarama.

Na pločama su imena boraca iz Rakovice poginulih u ratovima od 1990. do 1999. godine. Taj „zid plača” dugačak je 22 metra i visok oko tri. Pun naziv obeležja je „Spomenik poginulim i nestalim borcima u borbi protiv šiptarskih terorista i NATO agresora 1998–1999”.