Обележја која чувају јунаштво од заборава

Кажу да јунак не умире онда када бива смртно погођен, већ онда када га забораве. Начин да се храброст и жеља за слободом, за коју се и живот даје, не заборави јесу и спомен-обележја, споменици, плоче, бисте, чесме, али и спомен-књиге. Једна таква, „Меморијали Раковице”, изашла је недавно из штампе и дело је аутора Милана Недељковића и др Видоја Голубовића. Издавач дела је Биљана Алексић, председник Удружења бораца народноослободилачких ратова Раковица. Овај тандем успео је да помно истражи историју ове општине у претходних 125 година и пронађе спомен-обележја која  одолевају годинама, али и она која је већ одавно време прекрило маховином, живицом и шибљем.

Они су открили да у Раковици постоји 37 меморијала посвећених јунацима и жртвама ослободилачких ратова, као и 115 улица које носе имена често заборављених хероја.

– Када наступи време у коме се над земљом и завичајем надвију ратни вихори претећи да угрозе слободу и узму животе њених грађана, код многих људи јавља се снажна потреба да личним примером, појединачно или организовано, пруже отпор агресору и сачувају њену и своју част и животе свога рода и народа – каже Милан Недељковић.

Он истиче да није реткост да у том отпору људи свесно жртвују своје животе да би сачували мир и слободу за будућност и нова поколења.

– Овде се може поставити питање: да ли постоји нешто вредније и узвишеније него жртвовати се и дати своју будућност да би се сачувала отаџбина, мир и будућност за друге? А управо ти други – данас смо ми – наводи Недељковић и наглашава да је на нама да док постојимо негујемо и сачувамо част и достојанство, сећања и успомене на све борце и жртве слободарских ратова.

У том смислу ова књига, како каже др Видоје Голубовић, има и практичну улогу.

– Она представља меморијале у садашњем тренутку, указује на њихово стање, али и подсећа на минуло време када се масовније и са много више пажње посвећивало обележавању годишњица значајних датума и одавању поште страдалима. Она је и позив свима нама – надлежним институцијама, организацијама, школама, установама и грађанима да још више бринемо о њима, да их негујемо, одржавамо, обнављамо и рестаурирамо. Позива нас и подстиче да заједно истражимо и обележимо и друга стратишта жртава ратова која ни до данас немају своја спомен-обележја – истиче Голубовић.

Он подсећа да на подручју Раковице има неколико неистражених стратишта. То су јаруга Зелењак на улазу у Ресник, где су Немци у јесен 1942. године стрељали више од 240 затвореника, претпоставља се Јевреја, затим јаруга Лисичји поток у којој су погубљени родољуби махом из Кошутњака...

Ова књига је подсетник о несталим, убијеним са или без суђења, као и другим жртвама чије су судбине и даље под велом тајне.

– И позив да никада не заборавимо ко смо, шта смо и одакле смо. Једино ћемо тако сачувати нашу историју, а ако имамо историју, имаћемо и будућност и понос који ће нам пружити снаге да се увек одупремо онима који нам не желе добро – напомиње Голубовић.

Међу најстаријим обележјима подигнутим на овој општини је и плоча изнад гроба Васе Чарапића страдалог пред Стамбол капијом у одбрани Београда 1806. године. Овај споменик налази се на јужној страни Цркве Светих архангела Михаила и Гаврила у манастиру Раковица, а подигао га је краљ Петар Први Карађорђевић 15. августа 1910.

Са северне стране цркве налази се спомен-плоча погинулим и умрлим ратницима Кнежевачке парохије, који су за краља и отаџбину славно пали и живот дали у ратовима за ослобођење Српства 1912. и 1913. Плоча је постављена 23. априла 1914. Век касније плоча коју је нагризао зуб времена замењена је новом истих димензија са истим натписом.

– У некадашњем центру Раковице у близини улица Кнежевачке и 17. октобра наишли смо смо на остатке спомен-чесме. Подигнута у знак сећања на борце и жртве балканских ратова и Великог рата из Кнежевца. Чесма се спомиње још 1863, али је највероватније приликом обнове 1923. постављена спомен-плоча. Чесма је обновљена 1961, а од 1966. о њој нико није бринуо. Због тога је овај споменик готово у целости урушен и заборављен. Надам да ће ова прича бар некога усмерити да је обнови – наглашава Голубовић.

Урушена је и запуштена и стара чесма у самом центру Ресника, на којој се налазила плоча са именима 108 страдалих Ресничана у балканским ратовима и Великом рату. Било је покушаја да се она обнови у време обележавања стогодишњице Великог рата, али нажалост то није реализовано.

Већина споменика насталих после 1945. године посвећених борцима и жртвама Другог светског рата је запуштена и оштећена. Једно од тих обележја је и споменик необичног изгледа у близини некадашњег предузећа „Комграп” у Кнежевцу у Летићевој улици. Исписан је графитима и зарастао у шибље.

Према казивању потомка породице Летић, у њиховој кући окупљали су се илегалци. Неколико њих ухапсили су припадници Специјалне полиције у марту 1944. Његове претке Јелицу и Владимира Летића одвели су у Бањички логор, где су и стрељани.

За разлику од спомен-обележја постављених у јавном простору, меморијали у двориштима неких институција у добром су стању. Већина их је очувана, а простор око њих се одржава. Пример за то је и спомен-биста Петра Лековића, човека који се својом храброшћу и способношћу истакао у Првом светском рату – у биткама на Церу и на Дрини, али и првог народног хероја Југославије. Ово обележје налази се у дворишту Средње занатске школе у Раковици.

Питање је, ипак, шта ће бити и са споменицима који су у двориштима предузећа која су закатанчена и остављена на милост и немилост времену или новим плановима детаљне регулације. Таквих предузећа у Раковици има доста.

Један од споменика који и даље пркоси времену јесте „Бронзани цвет”. Налази се испред затвореног здања „Индустрије мотора Раковица”, некадашњем гиганту и срцу металске производње ове општине, али и пређашње државе. На њему су барељефи тројице радника овог предузећа погинулих у Другом светском рату – Давида Пајића Даке, Сретена Младеновића Мике и Димитрија Котуровића Кота. У једној од монографија ИМР-а стоји: „Хероји су бесмртни. А јесу ли заиста бесмртни или зависе од нас, нашег заборава, нашег поштовања или непоштовања према прошлости?”

– Јунаци којима су споменици посвећени жртвовали су се у различитим временским епохама – у устанцима, балканским, светским, грађанским ратовима, НАТО агресији и другим сукобима. Њима у знак захвалности и вечног спомена настала је ова књига, заједнички споменик и штампани траг, да их чува и сачува увек међу нама – истакао је Голубовић.

 Зид са именима погинулих дугачак 22 метра

Јединствен споменик посвећен погинулим и несталим борцима на Косову и Метохији у борбама од 1998. до 1999. године подигнут је у дворишту Удружења српских ратних ветерана у Раковици, у Улици Мишка Крањца. На тридесет шест гранитних табли налази се 1.009 имена оних који су свој живот оставили на Космету, а међу њима је и 108 страдалих бораца са карауле на Кошарама.

На плочама су имена бораца из Раковице погинулих у ратовима од 1990. до 1999. године. Тај „зид плача” дугачак је 22 метра и висок око три. Пун назив обележја је „Споменик погинулим и несталим борцима у борби против шиптарских терориста и НАТО агресора 1998–1999”.