Ženidba Mihajla Pupina

Pančevo – U jesen 1888. godine, 29. oktobra, u Londonu je sklopljen brak između Mihajla Idvorskog Pupina i Sare Katarine Džekson (1859–1896) u Grčkoj pravoslavnoj crkvi posvećenoj Sv. Sofiji. Mihajlo je imao 28, Sara 34 godine, njemu je to prvi brak, njoj kao udovici, drugi. To dokumentuje izvod iz Matične knjige venčanih (od 1886), u Pančevo prispeo i javnosti prvi put predstavljen nedavno zahvaljujući etnologu Pančevcu Nikoli S. Vlajiću. Upravo vodeći se odvajkada ukorenjenim mišljenjem u Srba da su u životu čoveka najvažnija tri događaja (rođenje, svadba i upokojenje), usudio sam se, veli Vlajić, da ukažem na neke momente, ali i oko njih, vezanih za ženidbu ovog velikog Srbina. Tu se, insistira Vlajić, moramo vratiti na početak – na Pupinov odlazak na tlo Amerike 1874. godine, te da se tokom više od šest decenija provedenih u inostranstvu zavičaju vraćao sedam puta.

     – Za ovu priču nama je interesantan njegov treći dolazak u Banat, 1886. godine, u rodni Idvor i njegov poslednji susret sa majkom, kada mu ona veli: „Moraš se oženiti Amerikankom ako želiš da ostaneš Amerikanac, a znam da to želiš.” Te, ali i sve druge majčine reči Pupin ne zaboravlja, skladišti ih u svom univerzumu i one ga u određenim prilikama usmeravaju da donosi ispravne odluke – načinje novo poglavlje saznanja o životu slavnog Srbina.

      I prilika se desila sledom sudbinskog niza događaja, koji počinje susretom Pupina sa školskim drugom sa Kolumbija univerziteta, Vilijamom Džeksonom, u Haleu. Džekson upoznaje Mihajla sa majkom i dve svoje sestre koje su iz Njujorka došle u posetu, namerne da obilaze Evropu, a jedna od sestara Sara Katarina, na tim putovanjima dobija vernog pratioca – našeg Mihajla. Zajedno obilaze stari kontinent, zbližavaju se, a kada stižu do ostrva Nordernaj na Severnom moru, Pupinova upornost je urodila plodom – Sara je pristala na udaju.

        Venčanje je ubrzo usledilo, a svadba održana je u najprestižnijem londonskom hotelu „Metropol”, danas „Korintija”. Na ovom mestu, treba reći, da je Sara Katarina, poreklom Engleskinja, iz porodice Džekson, koja pripada najvišem aristokratskom sloju američkog društva, te da je u trenutku udaje udovica Frederika Egejša i da iz tog braka ima troje dece, koju je Pupin prihvatio kao da su mu rođena. Brak je registrovan u matičnom uredu u Londonu, u Knjizi venčanih na 107. stranici pod rednim brojem 160, otkriva Vlajić još niz zanimljivih podataka.

        – Kuriozitet je moje saznanje da su Sari i Pupinu kumovi na venčanju bili bračni par Alis Meri i Aleksandar Z. Jovičić i sasvim je sigurno da je njih odabrao pragmatični Pupin, te da njegova odluka nije bila ishitrena. Aleksandar, rođeni Beograđanin, u tom trenutku bio je na dužnosti sekretara Kraljevskog srpskog poslanstva, a tokom dugogodišnje diplomatske službe više puta je odlikovan – navodi Vlajić.

      Tako su Jovičićeve grudi krasili ordeni Takovski krst, Talijanska kruna, Rumunska kruna, orden Danila, krst Franje Josifa, Spasiteljev krst (grčki) i Medalja Miloša Velikog. Po povratku u Srbiju i nakon penzionisanja on je aktivan kao predsednik Hrišćanske zajednice mladih ljudi, predsednik Društva za zaštitu životinja, član Engleskog fonda za pomaganje Srba u Nišu (Dom za sirotu decu). Sahranjen je u Beogradu na Novom groblju.

      – O kumi Sare Pupin, Alisi Jovičić za sada ne znamo ništa osim da njeni zemni ostaci nisu pohranjeni sa suprugom. Poznanstvo Pupina sa Jovičićem datira od 1883. godine kada je došao u London radi nastavka školovanja a posle nekoliko godina preraslo je kao što možemo videti u duhovno srodstvo. Iako je u ono vreme to bio običaj, neobično je, da o ovom venčanju nema traga u štampi, a moglo bi da pomogne nekim budućim istraživačima – zaključuje etnolog Nikola Vlajić.

Svaki lanac ima slabu kariku

    Etnolog Nikola Vlajić, rasvetljava i detalje o Varvari, kćerki Mihajla i Sare. Tom segmentu daje kolokvijalni naslov „Svaki lanac ima slabu kariku”, što naslućuje da je kćer jedinica, rođena 1889, već naredne godine nakon venčanja, bila Pupinova „rak-rana”.

   – Pupin je nakon smrti supruge pao u nekakvu depresiju, te mu prijatelj poklanja konja, pa se među njegovim uposlenicima našao i Hju Biloubi, učitelj jahanja, s kojim je Varvara pobegla. O kakvom čoveku je reč, a bio je avanturista i prevarant, on svom dodaje ženino prezime Pupin, kako bi sebi pravio reklamu. Kako je ta ljubav potrajala godinu i po dana, ona se vraća ocu i među njima vladaju loši odnosi. Varvara koja, inače, nije govorila srpski, ponovo se udaje, ovoga puta za advokata Luisa Smita, sklonog kocki, a ovaj uspeva da potrošio veliki deo Pupinovog bogatstva, silne milione dolara. Varvara se i od njega razvela, a čitavog života zanimanja nije imala, osim što je trošila očev novac – navodi Vlajić.