Женидба Михајла Пупина

Панчево – У јесен 1888. године, 29. октобра, у Лондону је склопљен брак између Михајла Идворског Пупина и Саре Катарине Џексон (1859–1896) у Грчкој православној цркви посвећеној Св. Софији. Михајло је имао 28, Сара 34 године, њему је то први брак, њој као удовици, други. То документује извод из Матичне књиге венчаних (од 1886), у Панчево приспео и јавности први пут представљен недавно захваљујући етнологу Панчевцу Николи С. Влајићу. Управо водећи се одвајкада укорењеним мишљењем у Срба да су у животу човека најважнија три догађаја (рођење, свадба и упокојење), усудио сам се, вели Влајић, да укажем на неке моменте, али и око њих, везаних за женидбу овог великог Србина. Ту се, инсистира Влајић, морамо вратити на почетак – на Пупинов одлазак на тло Америке 1874. године, те да се током више од шест деценија проведених у иностранству завичају враћао седам пута.

     – За ову причу нама је интересантан његов трећи долазак у Банат, 1886. године, у родни Идвор и његов последњи сусрет са мајком, када му она вели: „Мораш се оженити Американком ако желиш да останеш Американац, а знам да то желиш.” Те, али и све друге мајчине речи Пупин не заборавља, складишти их у свом универзуму и оне га у одређеним приликама усмеравају да доноси исправне одлуке – начиње ново поглавље сазнања о животу славног Србина.

      И прилика се десила следом судбинског низа догађаја, који почиње сусретом Пупина са школским другом са Колумбија универзитета, Вилијамом Џексоном, у Халеу. Џексон упознаје Михајла са мајком и две своје сестре које су из Њујорка дошле у посету, намерне да обилазе Европу, а једна од сестара Сара Катарина, на тим путовањима добија верног пратиоца – нашег Михајла. Заједно обилазе стари континент, зближавају се, а када стижу до острва Нордернај на Северном мору, Пупинова упорност је уродила плодом – Сара је пристала на удају.

        Венчање је убрзо уследило, а свадба одржана је у најпрестижнијем лондонском хотелу „Метропол”, данас „Коринтија”. На овом месту, треба рећи, да је Сара Катарина, пореклом Енглескиња, из породице Џексон, која припада највишем аристократском слоју америчког друштва, те да је у тренутку удаје удовица Фредерика Егејша и да из тог брака има троје деце, коју је Пупин прихватио као да су му рођена. Брак је регистрован у матичном уреду у Лондону, у Књизи венчаних на 107. страници под редним бројем 160, открива Влајић још низ занимљивих података.

        – Куриозитет је моје сазнање да су Сари и Пупину кумови на венчању били брачни пар Алис Мери и Александар З. Јовичић и сасвим је сигурно да је њих одабрао прагматични Пупин, те да његова одлука није била исхитрена. Александар, рођени Београђанин, у том тренутку био је на дужности секретара Краљевског српског посланства, а током дугогодишње дипломатске службе више пута је одликован – наводи Влајић.

      Тако су Јовичићеве груди красили ордени Таковски крст, Талијанска круна, Румунска круна, орден Данила, крст Фрање Јосифа, Спаситељев крст (грчки) и Медаља Милоша Великог. По повратку у Србију и након пензионисања он је активан као председник Хришћанске заједнице младих људи, председник Друштва за заштиту животиња, члан Енглеског фонда за помагање Срба у Нишу (Дом за сироту децу). Сахрањен је у Београду на Новом гробљу.

      – О куми Саре Пупин, Алиси Јовичић за сада не знамо ништа осим да њени земни остаци нису похрањени са супругом. Познанство Пупина са Јовичићем датира од 1883. године када је дошао у Лондон ради наставка школовања а после неколико година прерасло је као што можемо видети у духовно сродство. Иако је у оно време то био обичај, необично је, да о овом венчању нема трага у штампи, а могло би да помогне неким будућим истраживачима – закључује етнолог Никола Влајић.

Сваки ланац има слабу карику

    Етнолог Никола Влајић, расветљава и детаље о Варвари, кћерки Михајла и Саре. Том сегменту даје колоквијални наслов „Сваки ланац има слабу карику”, што наслућује да је кћер јединица, рођена 1889, већ наредне године након венчања, била Пупинова „рак-рана”.

   – Пупин је након смрти супруге пао у некакву депресију, те му пријатељ поклања коња, па се међу његовим упосленицима нашао и Хју Билоуби, учитељ јахања, с којим је Варвара побегла. О каквом човеку је реч, а био је авантуриста и преварант, он свом додаје женино презиме Пупин, како би себи правио рекламу. Како је та љубав потрајала годину и по дана, она се враћа оцу и међу њима владају лоши односи. Варвара која, иначе, није говорила српски, поново се удаје, овога пута за адвоката Луиса Смита, склоног коцки, а овај успева да потрошио велики део Пупиновог богатства, силне милионе долара. Варвара се и од њега развела, а читавог живота занимања није имала, осим што је трошила очев новац – наводи Влајић.