Koreni Deda Mraza leže u liku Svetog Nikole

Oduvek su marketinške agencije tragale za formulom savršene promocije. Malo je kampanja, međutim, dostiglo uspeh one koja je svetu podarila Deda Mraza – dobrodušnog dekicu sa Severnog pola, okruženog legendama i pratećim likovima, čiji je zadatak da svake godine obraduje decu poklonima.

Iako se kao ključni krivac za globalnu popularizaciju figure Deda Mraza često navodi kompanija „Koka-kola”, koja je od 1931. godine tokom praznika koristila reklame sa dekom u crvenom kako uživa u njihovom napitku, priča je nešto kompleksnija.

Koreni Deda Mraza leže u liku Svetog Nikole. Ovaj svetitelj je rođen 280. godine u Patari. Još kao dečak ostao je bez roditelja, ali je nasledio veliko bogatstvo. Vrlo brzo je shvatio da to bogatstvo želi da podeli sa drugima i postao je poznat kao darežljiv i human.

Tako je u gradu Miru živeo jedan siroti čovek koji je imao tri prelepe ćerke, ali ih nije mogao udati, pošto nije imao nova za miraz. Sveti Nikola ga je jednu noć posetio i pored ćerkinog uzglavlja ostavio čarapu punu zlatnika. Kada su se probudili, porodica je bila iznenađena, a grešni otac je odmah krenuo da udaje svoju prvu ćerku. Nikola je ovo ponovio i za preostale dve, a kada je otac saznao ko je bio taj dobrotvor, otišao je do Nikole da mu se duboko zahvali.

Iz ove priče je kasnije proizašla legenda o Svetom Klausu (Deda Mrazu), koji bi uoči Božića ostavljao u čarapi na ognjištu poklone deci.

Pre Drugog svetskog rata, srpska deca su upravo njega smatrala za donosioca božićnih poklona. Međutim, sa širenjem komunističke ideologije nakon rata, Sveti Nikola je u Jugoslaviji pao u nemilost, ustupivši mesto novom, komunističko-socijalističkom simbolu – Deda Mrazu. Za razliku od svog prethodnika, Deda Mraz je prestao da daruje za Božić, preusmerivši svoju aktivnost na proslavu Nove godine.

Ovakva transformacija ne samo da ilustruje uticaj ideologije na kulturne simbole već i pokazuje moć marketinga da oblikuje kolektivno pamćenje i promoviše komercijalne interese, često zamenjujući tradicionalne vrednosti novim, sekularnim narativima.