Evropi preti rascep

Specijalno za „Politiku”
Prag, 20. januara – Zbog aktuelne finansijske krize Evropskoj uniji preti da se rascepi na dva dela. A najgore u tome mogu proći nove članice, osam zemalja koje još nisu uvele evro – Češka, Poljska, Mađarska, Litvanija, Letonija, Estonija, Bugarska i Rumunija. Evropska centralna banka (ECB) bi zato morala da preduzme odlučne mere kako bi sprečila takav nepovoljan scenario.

To proističe kao zaključak iz studije prestižnog briselskog instituta „Brojgel”, čije analize često utiču na smerove odlučivanja u institucijama Unije i evrozone. Kako ističe koautor studije u češkom ekonomskom dnevniku „E-15”, mađarski ekonomista Žolt Darvas (drugi koautor je direktor instituta Žan Pisani-Feri), nove članice, koje se ne mogu više oslanjati na masivni priliv stranog kapitala, imaju još jedan veliki hendikep – krizni menadžment evrozone se odnosi samo na zemlje koje su uvele evro. A na ostale zemlje Unije to može imati negativne posledice. Na primer, kada ECB u Frankfurtu nastoji da odstrani nelikvidnost u evrozoni faktički stavlja u lošiji položaj banke u novim članicama, izuzev u Sloveniji, Malti, Kipru i Slovačkoj, koje su članice evrozone. Sličan efekat po nove članice Unije ima i uvođenje garancije uloga u bankama.

„Tvorci politike u evrozoni ne bi smeli prelaziti preko efekata svojih mera u susednim zemljama”, upozoravaju Darvas i Pisani-Feri. Nepovoljne posledice nove podele Evrope posebno bi teško osetile manje, veoma otvorene ekonomije, kao što je češka. U studiji instituta „Brojgel” ocenjuje se da Češka, ipak, pokazuje relativno visok stepen makroekonomske stabilnosti, što štiti njenu privredu. Slično je i sa Slovačkom, koja je uvela evro od nove godine.

Najgore stoje zemlje sa visokom deficitom tekućeg platnog bilansa, kao što su Mađarska i Letonija. No, Češkoj, kao zemlji koja nije u evrozoni, preti da se nađe u bloku zemalja čiji ekonomski brod tone.

Dok se ranije činilo da nove članice EU nisu naročito pogođene krizom, jer njihove banke nemaju toliko „zagađene” aktive kao one u SAD ili zapadnoj Evropi, poslednjih meseci pokazuju da će srednja i istočna Evropa i finansijski gore proći od „stare” EU. Udeo u tome može imati činjenica da bi se dobar deo slobodnih sredstava srednjoevropskih banaka mogao preseliti ka majčinskim bankama u zapadnoj Evropi. Takođe, preti opasnost da bi se investitori mogli odvratiti od doskoro veoma atraktivnih obveznica zemalja srednje Evrope i usmeriti se na „kvalitet”, to jest američke ili nemačke bond-obligacije.

Ekonomisti „Brojgela” zato traže da ECB počne da za svoje transakcije koristi i vladine obligacije novih članica koje nisu nominovane u evrima, dakle iz novih članica koje još nisu usvojile zajedničku evropsku valutu. Centralna banka u Frankfurtu bi morala, predlažu dalje autori ove studije, davati zemljama koje još nisu uvele evro povremene monetarne svapove, u stvari „injekcije” likvidnosti u evrima. Prema Darvasu i Pisani-Feriju, dobro bi došao i bolji nadzor i bankovna regulacija na nivou EU. U studiji se na kraju za nove članice ističe i značaj Unije za jačanje jedinstvenog evropskog tržišta i striktnog pridržavanja pravila ekonomske konkurencije. A posle krize će valjda svima postati jasno da je jedinstvena valuta najčvršći cement jedinstvenog tržišta.