Европи прети расцеп

Специјално за „Политику”
Праг, 20. јануара – Због актуелне финансијске кризе Европској унији прети да се расцепи на два дела. А најгоре у томе могу проћи нове чланице, осам земаља које још нису увеле евро – Чешка, Пољска, Мађарска, Литванија, Летонија, Естонија, Бугарска и Румунија. Европска централна банка (ЕЦБ) би зато морала да предузме одлучне мере како би спречила такав неповољан сценарио.

То проистиче као закључак из студије престижног бриселског института „Бројгел”, чије анализе често утичу на смерове одлучивања у институцијама Уније и еврозоне. Како истиче коаутор студије у чешком економском дневнику „Е-15”, мађарски економиста Жолт Дарвас (други коаутор је директор института Жан Писани-Фери), нове чланице, које се не могу више ослањати на масивни прилив страног капитала, имају још један велики хендикеп – кризни менаџмент еврозоне се односи само на земље које су увеле евро. А на остале земље Уније то може имати негативне последице. На пример, када ЕЦБ у Франкфурту настоји да одстрани неликвидност у еврозони фактички ставља у лошији положај банке у новим чланицама, изузев у Словенији, Малти, Кипру и Словачкој, које су чланице еврозоне. Сличан ефекат по нове чланице Уније има и увођење гаранције улога у банкама.

„Творци политике у еврозони не би смели прелазити преко ефеката својих мера у суседним земљама”, упозоравају Дарвас и Писани-Фери. Неповољне последице нове поделе Европе посебно би тешко осетиле мање, веома отворене економије, као што је чешка. У студији института „Бројгел” оцењује се да Чешка, ипак, показује релативно висок степен макроекономске стабилности, што штити њену привреду. Слично је и са Словачком, која је увела евро од нове године.

Најгоре стоје земље са високом дефицитом текућег платног биланса, као што су Мађарска и Летонија. Но, Чешкој, као земљи која није у еврозони, прети да се нађе у блоку земаља чији економски брод тоне.

Док се раније чинило да нове чланице ЕУ нису нарочито погођене кризом, јер њихове банке немају толико „загађене” активе као оне у САД или западној Европи, последњих месеци показују да ће средња и источна Европа и финансијски горе проћи од „старе” ЕУ. Удео у томе може имати чињеница да би се добар део слободних средстава средњоевропских банака могао преселити ка мајчинским банкама у западној Европи. Такође, прети опасност да би се инвеститори могли одвратити од доскоро веома атрактивних обвезница земаља средње Европе и усмерити се на „квалитет”, то јест америчке или немачке бонд-облигације.

Економисти „Бројгела” зато траже да ЕЦБ почне да за своје трансакције користи и владине облигације нових чланица које нису номиноване у еврима, дакле из нових чланица које још нису усвојиле заједничку европску валуту. Централна банка у Франкфурту би морала, предлажу даље аутори ове студије, давати земљама које још нису увеле евро повремене монетарне свапове, у ствари „инјекције” ликвидности у еврима. Према Дарвасу и Писани-Ферију, добро би дошао и бољи надзор и банковна регулација на нивоу ЕУ. У студији се на крају за нове чланице истиче и значај Уније за јачање јединственог европског тржишта и стриктног придржавања правила економске конкуренције. А после кризе ће ваљда свима постати јасно да је јединствена валута најчвршћи цемент јединственог тржишта.