Prekopavaju Makedoniju poput Idijane Džons
Skoplje – Vest iz Prilepa da su u tamošnjem Gornjem Selu nepoznati ljudi buldožerom atakovali na poznati antički arheološki lokalitet samo je aktuelizovala staru temu o najezdi tragača za blagom na tlu Makedonije. Pojava je, inače, stara koliko i arheološka nauka na ovim prostorima, ali su je pre desetak godina obnovili pripadnici mirovnih snaga UN, koji su tobožnje izviđačke misije helikopterima koristili za otkrivanje zakopanog blaga.
Prijave meštana mnogih sela na istoku Makedonije o noćnom bušenju i prekopavanju brda i dolina završavale su se bez odgovarajuće reakcije lokalnih ali i državnih organa. Krajem devedesetih godina minulog veka, bračni par arheologa amatera iz Kumanova makedonskim vlastima ali i nekim stranim ambasadama u Skoplju nudio je video-zapis o arheološkim aktivnostima pripadnika međunarodnih vojnih misija u Makedoniji. Ocenivši da je reč o kompromitujućem materijalu, za snimak su tražili pozamašnu sumu novca. Prema mišljenju najpoznatijeg makedonskog arheologa Paska Kuzmana, direktora Uprave za zaštitu kulturnog nasledstva Republike Makedonije, mnogo su opasniji "divlji", domaći kopači koji danonoćno atakuju na poznate i manje poznate arheološke lokalitete. U potrazi za blagom, dakle za zlatom, oni uništavaju vredne arheološke artefakte. Kuzman kaže da mnoge arheologe amatere lično poznaje, ali da ih ne prijavljuje organima gonjenja jer tako ima uvid u ono što neki od njih iskopaju. "Stekli su moje poverenje i dolaze da im procenim iskopane eksponate, koje ja često otkupim i pohranim u muzeju", ističe Kuzman.
U Makedoniji je naučno verifikovano više od pet hiljada arheoloških lokacija, a samo dvadesetak je pod zaštitom države, odnosno pod stalnim nadzorom arheoloških institucija u regionu u kojem je dotični lokalitet. Svi oni su mahom bez ikakve zaštite i prepušteni su na milost i nemilost arheologa amatera, ali i laika, kojima je poznato da Grci i Bugari za eksponate iz antičkog perioda, bez obzira na to od čega su izrađeni i šta predstavljaju, daju mnogo novca.
Najezda lovaca na zakopano blago na tlu Makedonije je konstantna, ali niko ne zna njihov broj niti će on ikada biti utvrđen. Poznato je samo da zemljom krstare dobro opremljene ekipe kopača, koje poseduju stare, prave i lažne mape o navodno zakopanom blagu. Gotovo svaka grupa je opremljena terenskim vozilom, modernim detektorima i lokalnim vodičem. Često, koristeći rodbinske i druge veze, kopači imaju policijsku zaštitu, tako da mnogi kopaju usred bela dana.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
