Прекопавају Македонију попут Идијане Џонс

Скопље – Вест из Прилепа да су у тамошњем Горњем Селу непознати људи булдожером атаковали на познати антички археолошки локалитет само је актуелизовала стару тему о најезди трагача за благом на тлу Македоније. Појава је, иначе, стара колико и археолошка наука на овим просторима, али су је пре десетак година обновили припадници мировних снага УН, који су тобожње извиђачке мисије хеликоптерима користили за откривање закопаног блага.

Пријаве мештана многих села на истоку Македоније о ноћном бушењу и прекопавању брда и долина завршавале су се без одговарајуће реакције локалних али и државних органа. Крајем деведесетих година минулог века, брачни пар археолога аматера из Куманова македонским властима али и неким страним амбасадама у Скопљу нудио је видео-запис о археолошким активностима припадника међународних војних мисија у Македонији. Оценивши да је реч о компромитујућем материјалу, за снимак су тражили пoзамашну суму новца. Према мишљењу најпознатијег македонског археолога Паска Кузмана, директора Управе за заштиту културног наследства Републике Македоније, много су опаснији "дивљи", домаћи копачи који даноноћно атакују на познате и мање познате археолошке локалитете. У потрази за благом, дакле за златом, они уништавају вредне археолошке артефакте. Кузман каже да многе археологе аматере лично познаје, али да их не пријављује органима гоњења јер тако има увид у оно што неки од њих ископају. "Стекли су моје поверење и долазе да им проценим ископане експонате, које ја често откупим и похраним у музеју", истиче Кузман.

У Македонији је научно верификовано више од пет хиљада археолошких локација, а само двадесетак је под заштитом државе, односно под сталним надзором археолошких институција у региону у којем је дотични локалитет. Сви они су махом без икакве заштите и препуштени су на милост и немилост археолога аматера, али и лаика, којима је познато да Грци и Бугари за експонате из античког периода, без обзира на то од чега су израђени и шта представљају, дају много новца.