Bo­žić sa mi­ri­som ci­me­ta i me­da

Ru­sko Se­lo – Mno­gi od nas bi že­le­li da nam pred no­vo­go­di­šnje i bo­žić­ne pra­zni­ke dom iz­gle­da kao iz baj­ke bra­će Grim, ali sa­mo ret­ki­ma to po­la­zi za ru­kom. Me­đu nji­ma su i me­štan­ke Ru­skog Se­la kod Ki­kin­de i čla­ni­ce Udru­že­nja že­na „To­ron­tal”, ko­je se s po­seb­nim ža­rom pred Bo­žić po gre­go­ri­jan­skom ka­len­da­ru pre­pu­šta­ju ma­šti iz ko­je na­sta­ju baj­ko­vi­te mi­ni­ja­tur­ne ku­će po uzo­ru na pra­ve, pa me­de­no se­lo ima i svo­ju cr­kvu.

Za­su­ka­le su ru­ka­ve, ume­si­le te­sto za me­de­nja­ke, raz­vi­le, re­za­le, pe­kle, zi­da­le, pa i ove go­di­ne sa­gra­di­le ma­lo hr­ska­vo se­lo sa „sne­žnim pa­hu­lja­ma” či­je ku­ći­ce na­li­ku­ju na one iz baj­ke „Ivi­ca i Ma­ri­ca”. Mo­žda de­lu­je jed­no­stav­no, ali u ovu le­pu pra­znič­nu sli­ku utka­no je pu­no tru­da i lju­ba­vi pre­ma po­slu za ko­ji je je­di­na gra­ni­ca ljud­ska ma­šta.

– Ove go­di­ne je iz­lo­že­no 35 ku­ći­ca, a 20 su na­pra­vi­li uče­ni­ci osnov­ne ško­le u Ru­skom Se­lu. Osta­tak su iz­ra­di­le že­ne iz Udru­že­nja „To­ron­tal” i dru­ge me­štan­ke. Ve­li­ko mi je za­do­volj­stvo što su ku­ći­ce pra­vi­la de­ca iz se­la ko­ja su po­ka­za­li ko­li­ko su ma­što­vi­ta, a na­ma je cilj da i njih na­u­či­mo da pra­ve me­de­ne ku­će – ka­že Iren Ča­nji iz „To­ron­ta­la”.

Po­zna­te po to­me što ne­gu­ju i vo­le tra­di­ci­ju, ne ču­di što su Ru­sko­sel­ke pre de­se­tak go­di­na ve­štim ru­ka­ma na­pra­vi­le pr­vo me­de­no se­lo u Ba­na­tu. Za zi­do­ve i osta­le kom­po­nen­te ko­ri­ste uobi­ča­je­ni „gra­đe­vin­ski” ma­te­ri­jal, a re­cept su na­sle­di­le od svo­jih ba­ka.

– Me­de­na ko­ra pra­vi se od bra­šna, me­da, še­će­ra u pra­hu i ja­ja. Za de­ko­ra­ci­ju se ko­ri­ste be­lan­ca, še­ćer u pra­hu, ma­lo so­ka od li­mu­na i ta sme­sa se umu­ti. Mo­že po­sle da se obo­ji je­sti­vom bo­jom, kao na pri­mer krov u cr­ve­no, bra­on za vra­ta. Ukra­ša­va­mo ih čo­ko­lad­nim bom­bo­na­ma, že­le­om i dru­gim slat­ki­ši­ma. Te­sto je, na­rav­no, je­sti­vo, a ku­ći­ce po­sle iz­lo­žbe mo­gu i da se po­je­du – do­da­je Iren.

Me­de­no se­lo ima rok tra­ja­nja, ali pod po­seb­nim uslo­vi­ma, ka­ko se ku­će ne bi raz­dvo­ji­le, i na­rav­no, ako odo­li­te slat­kim za­lo­ga­ji­ma. Na­pra­vlje­no je po uzo­ru na pra­ve ba­nat­ske ku­će i na­se­lja, pa cr­kva u me­de­nom se­lu za­u­zi­ma cen­tral­no me­sto.

– Naj­pre na­pra­vi­mo ku­će od kar­to­na, a ka­sni­je po tom mo­de­lu se­če­mo i pe­če­mo me­de­ne ko­re. Mo­ra da po­sto­ji ne­ki plan. Ku­će mo­gu da tra­ju naj­du­že dve do tri  go­di­ne – ob­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Da bi me­de­no se­lo na­sta­lo, sa­mo za jed­nu ku­ću u pro­se­ku je po­treb­no iz­dvo­ji­ti  vi­še od če­ti­ri sa­ta pre­da­nog ra­da. Ku­ći­ce su po­sta­vlje­ne na be­lom plat­nu ko­je sim­bo­li­zu­je sneg, a po­seb­nu pra­znič­nu ča­ro­li­ju upot­pu­nju­je no­vo­go­di­šnja ra­sve­ta ko­ja ga osve­tlja­va.

– I mno­go ra­ni­je po­sto­ja­la je tra­di­ci­ja da se u sva­koj ku­ći za vre­me bo­žić­nih pra­zni­ka pra­ve me­de­nja­ci. Mi sa­da pra­vi­mo i me­de­na sr­ca, a pre de­set go­di­na po­če­li smo da pra­vi­mo i me­de­no se­lo. Ta­da smo bi­li pr­vi, a sa­da vi­di­mo da nas mno­gi ko­pi­ra­ju. Me­ni je dra­go da je ta­ko. Tra­di­ci­ja i obi­ča­ji su vred­no­sti ko­je u „To­ron­ta­lu” ne­gu­je­mo, pa smo i ove go­di­ne, če­ti­ri ne­de­lje pred Bo­žić po gre­go­ri­jan­skom ka­len­da­ru, pa­li­li advent­ske sve­će – na­vo­di pred­sed­nik Udru­že­nja gra­đa­na „To­ron­tal” Šan­dor Tal­pai.

Me­de­ne ru­ko­tvo­ri­ne za Ru­sko­sel­ce ni­su sa­mo ukras na sto­lu, već pod­set­nik da je ži­vot sla­đi ka­da ga de­li­mo sa dru­gi­ma. Baš kao što se de­li mi­ri­sni, me­ki me­de­njak.