Ćiriličnim muralima ukrašeno 12 naseljenih mesta

Dvanaest gradova i naseljenih mesta širom Srbije od juče je ukrašeno vrednim ćiriličnim muralima u okviru projekta „Ćirilicom kroz Srbiju”, saopštila je Fondacija „Za srpski narod i državu”. Cilj projekta je očuvanje nacionalnog identiteta kroz promociju našeg pisma i kulture, zbog čega će u ukupno 30 mesta širom zemlje da se simbolički oslikaju početna slova gradova i sela, preneo je Tanjug.

„U poslednjih nekoliko decenija zabeležen je trend sve manje upotrebe ćirilice u svakodnevnom životu, naročito među mlađim generacijama i u digitalnoj komunikaciji, pokazuju istraživanja kulturnih institucija i jezičkih udruženja.

Ideja projekta „Ćirilicom kroz Srbiju” je da se taj trend preokrene kroz umetnost i kulturno-obrazovne poruke. Naša dužnost je da čuvamo ćirilicu, kao što je ona kroz vekove čuvala nas”, naglašeno je u saopštenju fondacije.

Ćirilica nas, kako je ukazano, definiše i identifikuje kao narod.

„Zbog tog pisma, između ostalog, i danas sa ponosom nosimo srpsko ime. Čast nam je da sprovodimo ovakav projekat, kako bi svi, posebno mlađe generacije, mogli da uoče lepotu ćirilice, sagledaju njen istorijski značaj i da zajedno podignemo svest o njoj na viši nivo”, dodaju iz fondacije.

Grafeme ćiriličnih slova oslikao je naš čuveni kaligraf Dušan Mišić, diplomirani likovni umetnik crkvene umetnosti, čiji radovi, posvećeni srpskoj istoriji i pravoslavlju, kako je saopšteno, ukrašavaju veliki broj galerija širom sveta i predstavljaju primer vrhunskog spoja umetnosti i kulturnog nasleđa. U prvoj fazi projekta oslikana su ćirilična slova na zidovima škola, biblioteka, kulturnih centara, mesnih zajednica u Njegoševu, Čortanovcima, Ubu, Bajinoj Bašti, Priboju, Džurovu kod Prijepolja, Crnoj Travi, Medveđi, Lebanu, Đunisu kod Kruševca, Jakovu i Opovu, a murali će uskoro ukrasiti i brojna druga mesta po Srbiji. „Ćirilica nije samo pismo. Ona je kulturni kod, memorija jezika, spona sa tradicijom i vizuelni identitet srpskog naroda. Upravo iz tog razloga projekat predstavlja važan umetnički poduhvat, simbolički čin čuvanja i oživljavanja nasleđa, ali poziv na njegovo prenošenje budućim generacijama”, zaključuju iz fondacije.

Ćirilica je jedno od najstarijih živih pisama u Evropi. Prema određenim izvorima, nastala je u devetom veku, u misiji Svetog Ćirila i Metodija i njihovih učenika, a u srpskoj tradiciji je u upotrebi više od hiljadu godina. Tokom srednjeg veka, upravo pomoću ćiriličnog pisma nastale su najznačajnije srpske srednjovekovne povelje, hrisovulje i književna dela, od Miroslavljevog jevanđelja do Dušanovog zakonika. Po sadašnjem Ustavu Republike Srbije, ćirilično pismo definisano je kao službeno pismo srpskog jezika u javnoj upotrebi.