Turska se priprema da usvoji novi ustav
Ustavna komisija koju je osnovala vladajuća Partija pravde i razvoja uskoro će podneti nacrt novog ustava koji se priprema već duže vreme. Većina stranaka načelno podržava tu inicijativu, ali vodeće opozicione partije insistiraju da se promeni sistem vladavine, odnosno da se ponovno vrati parlamentarna demokratija u kojoj su premijer i članovi vlade vodili glavnu reč dok je predsednik zemlje bio samo poluproceduralna figura. Tako je bilo sve dok Redžep Tajip Erdogan nije zaseo u tu fotelju 2017. godine.
„Novi ustav treba usvojiti za novi vek Turske. Vreme je pregazilo sadašnji ustav koji je usvojen posle vojnog udara generala 1982. godine. To je bio mračni period. Zemlji je potreban novi ustavni poredak koji će se zasnivati na ljudskom dostojanstvu i visokom stepenu demokratije, koji će garantovati vladavinu prava”, objašnjavaju u vladajućoj stranci.
Na referendumu koji je održan 2017. godine, na inicijativu vladajuće koalicije, tesnom većinom usvojen je ustavni amandman na osnovu koga je prvi put uveden predsednički sistem vladavine, po kome šef države drži sve poluge vlasti u svojim rukama: on raspisuje izbore, imenuje ministre, ukinuto je mesto premijera. Prema sada važećem ustavu, šef države može da ima najviše dva petogodišnja mandata. Predsedniku Erdoganu poslednji ističe sredinom 2028. godine.
U opoziciji tvrde da Erdogan zapravo želi da promeni ustav kako bi sebi otvorio pravnu mogućnost da i dalje ostane u fotelji predsednika države jer inače zašto je čekao četiri decenije da bi tek sada shvatio da je „ustav zastareo”. On to demantuje mada njegovi koalicioni partneri u vladi otvoreno zagovaraju ideju da on i dalje treba da bude predsednik Turske.
„Mi želimo da Erdogan ponovo bude izabran za šefa države. To je za Tursku bilo pravo rešenje”, kaže Devlet Bahčeli, lider Partije nacionalističkog pokreta (MHP), koja je godinama u koaliciji sa Erdoganovom AKP. „To je prirodan i ispravan proces pošto se Erdogan uspešno bori protiv terorizma i za rešavanje ekonomskih problema zemlje, ističe Bahčeli koji sa šefom države godinama ima bliske, upućeniji tvrde i prijateljske odnose.
Vlada sada pokušava da „zakopa ratne sekire” sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK) koja je zbog terorizma decenijama zabranjena. Kako tvrde u opoziciji, razlog je pridobijanje glasova više od deset miliona pripadnika tog naroda koji žive u Turskoj, na referendumu o novom ustavu. Politička pogađanja su u toku i rasplet bi mogao uskoro da se očekuje, pošto su prvi put otvoreni pregovori sa nekadašnjim liderom „kurdskih terorista” Abdulahom Odžalanom koji je pre dvadeset pet godina osuđen na doživotnu robiju. On je nedavno iz zatvora pozvao svoje sledbenike da odlože puške i da se uključe u normalni život zemlje. Prema saznanjima lokalnih medija, Odžalan bi mogao da bude i pomilovan, što je do skoro bilo nezamislivo jer vladajuća partija nije htela, kako se često isticalo, da „pregovara sa teroristima”.
Predsednik Erdogan objašnjava da se ustav ne menja zbog njega nego zbog razvoja demokratije u zemlji. „Mi ćemo graditi novi Istanbul, mi ćemo graditi novu Tursku... Zajedno ćemo postići nove rezultate”, objašnjava on.
Erdogan je već ostavio dubok trag u savremenoj istoriji zemlje svejedno što mu jedni aplaudiraju, a drugi zvižde zavisno od toga ko gde stoji na političkoj mapi zemlje. Na vlasti je od 2002. godine: tri puta je bio premijer, a sada mu ističe drugi, i po važećem ustavu, poslednji mandat šefa države. Političku karijeru je započeo sredinom devedesetih godina kao najmlađi gradonačelnik 15-milionskog Istanbula. Iako je zagazio u osmu deceniju života još ne pokazuje spremnost da se povuče sa političke scene zemlje, naprotiv jednom prilikom je izjavio da je „igrač na duge staze”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
