Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Ер­до­гану истиче дру­ги и по­след­њи пе­то­го­ди­шњи ман­дат

Тур­ска се при­пре­ма да усво­ји но­ви устав

Тур­ска се при­пре­ма да усво­ји но­ви устав
(EPA/Necatl Savas)

Устав­на ко­ми­си­ја ко­ју је осно­ва­ла вла­да­ју­ћа Пар­ти­ја прав­де и раз­во­ја уско­ро ће под­не­ти на­црт но­вог уста­ва ко­ји се при­пре­ма већ ду­же вре­ме. Ве­ћи­на стра­на­ка на­чел­но по­др­жа­ва ту ини­ци­ја­ти­ву, али во­де­ће опо­зи­ци­о­не пар­ти­је ин­си­сти­ра­ју да се про­ме­ни си­стем вла­да­ви­не, од­но­сно да се по­нов­но вра­ти пар­ла­мен­тар­на де­мо­кра­ти­ја у ко­јој су пре­ми­јер и чла­но­ви вла­де во­ди­ли глав­ну реч док је пред­сед­ник зе­мље био са­мо по­лу­про­це­ду­рал­на фи­гу­ра. Та­ко је би­ло све док Ре­џеп Та­јип Ер­до­ган ни­је за­сео у ту фо­те­љу 2017. го­ди­не.

„Но­ви устав тре­ба усво­ји­ти за но­ви век Тур­ске. Вре­ме је пре­га­зи­ло са­да­шњи устав ко­ји је усво­јен по­сле вој­ног уда­ра ге­не­ра­ла 1982. го­ди­не. То је био мрач­ни пе­ри­од. Зе­мљи је по­тре­бан но­ви устав­ни по­ре­дак ко­ји ће се за­сни­ва­ти на људ­ском до­сто­јан­ству и ви­со­ком сте­пе­ну де­мо­кра­ти­је, ко­ји ће га­ран­то­ва­ти вла­да­ви­ну пра­ва”, об­ја­шња­ва­ју у вла­да­ју­ћој стран­ци.

На ре­фе­рен­ду­му ко­ји је одр­жан 2017. го­ди­не, на ини­ци­ја­ти­ву вла­да­ју­ће ко­а­ли­ци­је, те­сном ве­ћи­ном усво­јен је устав­ни аманд­ман на осно­ву ко­га је пр­ви пут уве­ден пред­сед­нич­ки си­стем вла­да­ви­не, по ко­ме шеф др­жа­ве др­жи све по­лу­ге вла­сти у сво­јим ру­ка­ма: он рас­пи­су­је из­бо­ре, име­ну­је ми­ни­стре, уки­ну­то је ме­сто пре­ми­је­ра. Пре­ма са­да ва­же­ћем уста­ву, шеф др­жа­ве мо­же да има нај­ви­ше два пе­то­го­ди­шња ман­да­та. Пред­сед­ни­ку Ер­до­га­ну по­след­њи ис­ти­че сре­ди­ном 2028. го­ди­не.

У опо­зи­ци­ји твр­де да Ер­до­ган за­пра­во же­ли да про­ме­ни устав ка­ко би се­би отво­рио прав­ну мо­гућ­ност да и да­ље оста­не у фо­те­љи пред­сед­ни­ка др­жа­ве јер ина­че за­што је че­као че­ти­ри де­це­ни­је да би тек са­да схва­тио да је „устав за­ста­рео”. Он то де­ман­ту­је ма­да ње­го­ви ко­а­ли­ци­о­ни парт­не­ри у вла­ди отво­ре­но за­го­ва­ра­ју иде­ју да он и да­ље тре­ба да бу­де пред­сед­ник Тур­ске. 

„Ми же­ли­мо да Ер­до­ган по­но­во бу­де иза­бран за ше­фа др­жа­ве. То је за Тур­ску би­ло пра­во ре­ше­ње”, ка­же Де­влет Бах­че­ли, ли­дер Пар­ти­је на­ци­о­на­ли­стич­ког по­кре­та (МХП), ко­ја је го­ди­на­ма у ко­а­ли­ци­ји са Ер­до­га­но­вом АКП. „То је при­ро­дан и ис­пра­ван про­цес по­што се Ер­до­ган успе­шно бо­ри про­тив те­ро­ри­зма и за ре­ша­ва­ње еко­ном­ских про­бле­ма зе­мље, ис­ти­че Бах­че­ли ко­ји са ше­фом др­жа­ве го­ди­на­ма има бли­ске, упу­ће­ни­ји твр­де и при­ја­тељ­ске од­но­се.

Вла­да са­да по­ку­ша­ва да „за­ко­па рат­не се­ки­ре” са Рад­нич­ком пар­ти­јом Кур­ди­ста­на (ПКК) ко­ја је због те­ро­ри­зма де­це­ни­ја­ма за­бра­ње­на. Ка­ко твр­де у опо­зи­ци­ји, раз­лог је при­до­би­ја­ње гла­со­ва ви­ше од де­сет ми­ли­о­на при­пад­ни­ка тог на­ро­да ко­ји жи­ве у Тур­ској, на ре­фе­рен­ду­му о но­вом уста­ву. По­ли­тич­ка по­га­ђа­ња су у то­ку и рас­плет би мо­гао уско­ро да се оче­ку­је, по­што су пр­ви пут отво­ре­ни пре­го­во­ри са не­ка­да­шњим ли­де­ром „курд­ских те­ро­ри­ста” Аб­ду­ла­хом Оџа­ла­ном ко­ји је пре два­де­сет пет го­ди­на осу­ђен на до­жи­вот­ну ро­би­ју. Он је не­дав­но из за­тво­ра по­звао сво­је след­бе­ни­ке да од­ло­же пу­шке и да се укљу­че у нор­мал­ни жи­вот зе­мље. Пре­ма са­зна­њи­ма ло­кал­них ме­ди­ја, Оџа­лан би мо­гао да бу­де и по­ми­ло­ван, што је до ско­ро би­ло не­за­ми­сли­во јер вла­да­ју­ћа пар­ти­ја ни­је хте­ла, ка­ко се че­сто ис­ти­ца­ло, да „пре­го­ва­ра са те­ро­ри­сти­ма”.

Пред­сед­ник Ер­до­ган об­ја­шња­ва да се устав не ме­ња због ње­га не­го због раз­во­ја де­мо­кра­ти­је у зе­мљи. „Ми ће­мо гра­ди­ти но­ви Ис­тан­бул, ми ће­мо гра­ди­ти но­ву Тур­ску... За­јед­но ће­мо по­сти­ћи но­ве ре­зул­та­те”, об­ја­шња­ва он.

Ер­до­ган је већ оста­вио ду­бок траг у са­вре­ме­ној исто­ри­ји зе­мље све­јед­но што му јед­ни апла­у­ди­ра­ју, а дру­ги зви­жде за­ви­сно од то­га ко где сто­ји на по­ли­тич­кој ма­пи зе­мље. На вла­сти је од 2002. го­ди­не: три пу­та је био пре­ми­јер, а са­да му ис­ти­че дру­ги, и по ва­же­ћем уста­ву, по­след­њи ман­дат ше­фа др­жа­ве. По­ли­тич­ку ка­ри­је­ру је за­по­чео сре­ди­ном де­ве­де­се­тих го­ди­на као нај­мла­ђи гра­до­на­чел­ник 15-ми­ли­он­ског Ис­тан­бу­ла. Иако је за­га­зио у осму де­це­ни­ју жи­во­та још не по­ка­зу­је спрем­ност да се по­ву­че са по­ли­тич­ке сце­не зе­мље, на­про­тив јед­ном при­ли­ком је из­ја­вио да је „играч на ду­ге ста­зе”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.