Granica kao „Mažino linija”

Već jednom odlagana odluka o evidenciji ulaska na granicama svih koji nisu deo Evropske Unije i kontrola boravka od 90 dana, počela je da se primenjuje od kraja oktobra na graničnim prelazima prema zemljama EU. Za sada, u blažem obliku od četiri časa u svakoj graničnoj smeni, a od aprila, primenjivaće se 24 časa na svim graničnim prelazima ka EU.

Čitava zamisao se pokazala toliko nefikasno, sad u počecima, da pre liči na proboj „Mažino linije” čuvene odbrane iz Drugog svetskog rata, nego na običan prelazak granice bez stresa a ne višesatnog, mukotrpnog, iscrpljujućeg čekanja.

To je napravilo nesnosne gužve na graničnim prelazima, nervozu i naišlo na mnoge nedoumice i nesavršenosti sistema. Procedura koja ne bi trebalo da traje više od 30 sekundi po putniku, dovodi do očajanja sve koji u „špicevima” pred praznike, ne čekaju više dva – tri sata već, dešava se i više sati na prelaz granice.

Kako ide primena novih mera, šta je napravilo uvođenje „E sistema” na granicama i šta to znači za nas koji ulazimo u EU iz zemalja zapadnog Balkana, razgovaramo sa direktorom „Jute” Aleksandrom Seničićem.

– Evropa je uvela sistem, jer hoće da kontroliše dužinu boravka stranih državljana. Za sve koji nisu iz EU, zbog ograničenja boravka od 90 dana na prostoru Unije u okviru180 dana, u jednoj godini – rekao je na početku Seničić.

–To je osnovna zamisao a veliki razlog, zapravo, jer su primetili da značajan broj falsifikovanih pasoša, raznih isprava, pa bi kroz sistem to trebalo da reši. Evropa je loše sve to organizovala, loša edukacija, nedovoljno tehničke osposobljenosti na graničnim prelazima, to se sada vidi, jer je sistem, iako nepripremljen, „na silu” postavljen da funkcioniše.

Jednom je već „E” evidencija odložena da počne sa primenom u toku prošle godine (2024.). Evropski policijski službenici nisu dovoljno obučeni a i tehnička priprema nije dobra. Često „pada sistem” pa se ponavljaju postupci i to traje jako dugo –.

– Opet, nemojmo da se ponašamo kao da nikada nismo čekali na granicama nego smo uvek prelazili za 15 minuta, što nije istina. Uvek, na prelazima Horgoš i Batrovci, na opterećenim prelazima koji vode ka evropskim destinacijama, čekalo se i ranijih godina i bez ovog sistema, u udarnim terminima, kad je leto, praznici, Nova godina...

Umesto dva – deset minuta

 Sad se to povećalo na više sati. Problem je što još uvek nisu ušli u rutinu, da rade brzo. Procedura je zamišljena da ne traje duže od dva minuta po putniku ali sada traje od pet do deset minuta. Pun autobus od 50 ljudi može da se zadrži i do 250 minuta, što je strašno.

Nedavno je obezbeđena veza sa mobilnim telefonima granične policije, prolaze po redu i fotografišu ljude koji čekaju u automobilima, barem nešto da se ubrza. Kad se dođe do šaltera, predaje se pasoš, ostave otisci prstiju i završi se procedura. Sistem još uvek funkcioniše sporadično, po četiri sata pre podne i četiri posle podne.

Može da se desi da pređete granicu i da vas sistem ne registruje. Ali isto tako je moguće u povratku, ako niste registrovani, da se to učini na izalasku iz zemlje EU.

Ako se ulazi prvi put, uzimaju se tri podatka: otisci četiri prsta, biometrijska fotografija i pasoš.  Sistem automatski stavlja datum ulaska, ali izlazak iz zemalja EU mora sistem da verifikuje. Mora ponovo da se da pasoš i uradi jedna od dve biometrije.

Nekad će tražiti fotografiju a nekada otiske četiri prsta. Jedino, što sada to ne bi trebalo da traje dugo. Samo da se uradi verifikacija, da sistem prepozna pasoš i prepozna jednu od biometrija i to u praksi ne bi trebalo da bude 15 – 20 sekundi.

Međutim, dešavalo se na granici Mađarske da su ponavljali kompletnu proceduru i na izlasku. Kada je postavljeno pitanje zašto, rekli su da moraju da budu sigurni da je sve kako treba.

Aerodromi kao svetlo u tunelu – pozitivan primer

Postoji i brži način, kako ta procedura izgleda na aerodromima i to je najbolji model da se vidi koliko bi trebalo da traje čitav postupak. 

Na arodromima postoji desetine kompjutera koji imaju integrisane kamere, biometrijske čitače pasoša, prstiju i sam sistem vodi kroz postupak evidencije. Mora da se odgovori na pitanja i savet je da se odgovori sa „ Da” na tim pitanjima a ona su tipa: „ da li imate rezervisan smeštaj”, „ da li imate povratnu rezervisanu kartu”, „ imate li putno zdravstveno osiguranje”...

Uobičajena pitanja koja  se na drumskim prelazima ne postavljaju, ali na aerodromu to je vrlo brzo, jedno za drugim  pojavljuje se pitanje na ekranu. Postoji više objava na društvenim mrežama, gde može da se vidi procedura koja ne traje više od pola minuta.

Gledate na ekranu pasoš kako se skenira, sam sistem štiklira kad je sve u redu, onda vas „vodi” da se fotografišete. Postoji stub gde se kamera pomera po visini i obavi se slikanje, pokaže se foto i štiklira ako je u redu.

Pokaže se na ekranu gde da spustite četiri prsta za biometrijsko očitavanje i bitno je da se ruka ne pomera za vreme očitavanja, što traje pet – šest sekundi. Kada se pojavi otisak na ekranu, štiklira se ako je dobro očitavanje i sistem šalje da idete na prvi šalter, jer ste zabeleženi.

– Procedura na aerodromu ne traje duže od pola minuta do minut–nastavio je ovaj stručnjak. – Imam i lični primer, ćerka mi je putovala skoro i snimala čitavu proceduru, sve zajedno je trajalo 30 sekundi. To govorim, jer se očekuju velike gužve na granicama za Novu godinu i kasnije drugi praznici.

Sam sistem bi trebalo do 10. aprila na svim graničnim prelazima za EU da funkcioniše 24 sata. Pominje se da će se i na drumskim prelazima postavljati takvi uređaji, da mogu ljudi dok stoje u redu da obave deo procedure, koja je neophodna da bi se ušlo u zemlje EU.

–Videćemo kako će da funkcioniše, u ovom trenutku pravi veliki zastoj, probleme i imamo deo putnika koji bira destinacije gde se ne ide na kontrolu i čekanje na graničnim prelazima. To će da se pokaže u značajnoj meri već za Novu godinu jer imamo povećano interesovanje za zemlje regiona: za Crnu Goru, Bosnu, Severnu Makedoniju–.

 Letnja sezona i granica prema Grčkoj

–Svi se pitaju kako će to izgledati u sred sezone na graničnim prelazima prema Grčkoj, gde smo u redovnim okolnostima čekali po par sati, autobusi i više. Nadam se da ćemo naći neko rešenje– nasatavio je Seničić.

Poveli smo inicijativu da obavimo razgovor sa Nacionalnom TO Grčke i uključimo Ministarstvo turizma Grčke, posle Nove godine, svakako pre Sajma turizma u Beogradu.  Pokušaćemo, ako je moguće da se pronađe rešenje barem za organizovane grupe putnika, da se otvori možda još neka traka na prelazu Evzoni. Ili, da mi uradimo nešto unapred, da bismo smanjili čekanja.

U ovom trenutku je najveći problem i za one koji su se već registrovali to objektivno ništa ne znači. Ispred vas na prelazu, ili u autobusu naći će se ljudi koji nisu u sistemu i zbog kojih mora da se čeka.

Jedna opcija je da postoji deo prelaza za sve koji su već u sistemu i pod pretnjom ozbiljnih kazni za zloupotrebu. Jer tu će biti manji red nego na ostalim prelazima ako se neko ubaci, to mora da se reši kaznenom politikom. Razmišljamo kako taj problem da se reši– kaže Seničić.

 Ali kada se jednom uđe u sistem ne bi trebalo da bude problema. Predviđeno je, kada se završi procedura, jednom se uđe i izađe, sledeći put traje dve –tri sekunde.

Sam sistem treba da vas prepozna, uopšte nije bitna granična policija, nego da se stane ispred kamere, da se vidi da ste u sistemu, eventualno traži još jedan podatak, pasoš ili prste, od tog trenutka zabeleži datum ulaska i odobrava ulazak.

–Tako je zamišljeno– nastavlja direktor Jute –ali za sada, praksa pokazuje drugačije. Da ne ulazimo u probleme koji su se  već pojavili od početka primene. Jedan su osobe sa invaliditetom.

Ljudi koji u kolicima kada dođu na drumski granični prelaz, oni su u kolicima „nevidljivi” za kameru,  jer  kamera po „stubu” ne može da se spusti dovoljno da ih slika. Ljudi koji imaju artritis, sa ukočenim prstima ne mogu dovoljno dobro da pritisnu prste na ploču da bi se uzela biometrija otisaka.

Dakle to pokazuje da se neko nije tim bavio a sigurno ima i drugih problema. Da ne govorimo o onima kojima fotografija u pasošu ne odgovara trenutnom izgledu.

Oni imaju problem, zato što sistem ne može da ih prepozna pa smo imali situacija da žena koja ima različitu sliku od onoga kako sada izgleda na graničnom prelazu napravi zastoj od sat vremena. Nisu znali šta da rade. To su sve „dečije bolesti” novog sistema ulaska u EU koji će se nadam se vremenom rešiti nekako – rekao je na kraju Aleksandar Seničić.