Граница као „Мажино линија”

Већ једном одлагана одлука о евиденцији уласка на границама свих који нису део Европске Уније и контрола боравка од 90 дана, почела је да се примењује од краја октобра на граничним прелазима према земљама ЕУ. За сада, у блажем облику од четири часа у свакој граничној смени, а од априла, примењиваће се 24 часа на свим граничним прелазима ка ЕУ.

Читава замисао се показала толико нефикасно, сад у почецима, да пре личи на пробој „Мажино линије” чувене одбране из Другог светског рата, него на обичан прелазак границе без стреса а не вишесатног, мукотрпног, исцрпљујућег чекања.

То је направило несносне гужве на граничним прелазима, нервозу и наишло на многе недоумице и несавршености система. Процедура која не би требало да траје више од 30 секунди по путнику, доводи до очајања све који у „шпицевима” пред празнике, не чекају више два – три сата већ, дешава се и више сати на прелаз границе.

Како иде примена нових мера, шта је направило увођење „Е система” на границама и шта то значи за нас који улазимо у ЕУ из земаља западног Балкана, разговарамо са директором „Јуте” Александром Сеничићем.

– Европа је увела систем, јер хоће да контролише дужину боравка страних држављана. За све који нису из ЕУ, због ограничења боравка од 90 дана на простору Уније у оквиру180 дана, у једној години – рекао је на почетку Сеничић.

–То је основна замисао а велики разлог, заправо, јер су приметили да значајан број фалсификованих пасоша, разних исправа, па би кроз систем то требало да реши. Европа је лоше све то организовала, лоша едукација, недовољно техничке оспособљености на граничним прелазима, то се сада види, јер је систем, иако неприпремљен, „на силу” постављен да функционише.

Једном је већ „Е” евиденција одложена да почне са применом у току прошле године (2024.). Европски полицијски службеници нису довољно обучени а и техничка припрема није добра. Често „пада систем” па се понављају поступци и то траје јако дуго –.

– Опет, немојмо да се понашамо као да никада нисмо чекали на границама него смо увек прелазили за 15 минута, што није истина. Увек, на прелазима Хоргош и Батровци, на оптерећеним прелазима који воде ка европским дестинацијама, чекало се и ранијих година и без овог система, у ударним терминима, кад је лето, празници, Нова година...

Уместо два – десет минута

 Сад се то повећало на више сати. Проблем је што још увек нису ушли у рутину, да раде брзо. Процедура је замишљена да не траје дуже од два минута по путнику али сада траје од пет до десет минута. Пун аутобус од 50 људи може да се задржи и до 250 минута, што је страшно.

Недавно је обезбеђена веза са мобилним телефонима граничне полиције, пролазе по реду и фотографишу људе који чекају у аутомобилима, барем нешто да се убрза. Кад се дође до шалтера, предаје се пасош, оставе отисци прстију и заврши се процедура. Систем још увек функционише спорадично, по четири сата пре подне и четири после подне.

Може да се деси да пређете границу и да вас систем не региструје. Али исто тако је могуће у повратку, ако нисте регистровани, да се то учини на изаласку из земље ЕУ.

Ако се улази први пут, узимају се три податка: отисци четири прста, биометријска фотографија и пасош.  Систем аутоматски ставља датум уласка, али излазак из земаља ЕУ мора систем да верификује. Мора поново да се да пасош и уради једна од две биометрије.

Некад ће тражити фотографију а некада отиске четири прста. Једино, што сада то не би требало да траје дуго. Само да се уради верификација, да систем препозна пасош и препозна једну од биометрија и то у пракси не би требало да буде 15 – 20 секунди.

Међутим, дешавало се на граници Мађарске да су понављали комплетну процедуру и на изласку. Када је постављено питање зашто, рекли су да морају да буду сигурни да је све како треба.

Аеродроми као светло у тунелу – позитиван пример

Постоји и бржи начин, како та процедура изгледа на аеродромима и то је најбољи модел да се види колико би требало да траје читав поступак. 

На ародромима постоји десетине компјутера који имају интегрисане камере, биометријске читаче пасоша, прстију и сам систем води кроз поступак евиденције. Мора да се одговори на питања и савет је да се одговори са „ Да” на тим питањима а она су типа: „ да ли имате резервисан смештај”, „ да ли имате повратну резервисану карту”, „ имате ли путно здравствено осигурање”...

Уобичајена питања која  се на друмским прелазима не постављају, али на аеродрому то је врло брзо, једно за другим  појављује се питање на екрану. Постоји више објава на друштвеним мрежама, где може да се види процедура која не траје више од пола минута.

Гледате на екрану пасош како се скенира, сам систем штиклира кад је све у реду, онда вас „води” да се фотографишете. Постоји стуб где се камера помера по висини и обави се сликање, покаже се фото и штиклира ако је у реду.

Покаже се на екрану где да спустите четири прста за биометријско очитавање и битно је да се рука не помера за време очитавања, што траје пет – шест секунди. Када се појави отисак на екрану, штиклира се ако је добро очитавање и систем шаље да идете на први шалтер, јер сте забележени.

– Процедура на аеродрому не траје дуже од пола минута до минут–наставио је овај стручњак. – Имам и лични пример, ћерка ми је путовала скоро и снимала читаву процедуру, све заједно је трајало 30 секунди. То говорим, јер се очекују велике гужве на границама за Нову годину и касније други празници.

Сам систем би требало до 10. априла на свим граничним прелазима за ЕУ да функционише 24 сата. Помиње се да ће се и на друмским прелазима постављати такви уређаји, да могу људи док стоје у реду да обаве део процедуре, која је неопходна да би се ушло у земље ЕУ.

–Видећемо како ће да функционише, у овом тренутку прави велики застој, проблеме и имамо део путника који бира дестинације где се не иде на контролу и чекање на граничним прелазима. То ће да се покаже у значајној мери већ за Нову годину јер имамо повећано интересовање за земље региона: за Црну Гору, Босну, Северну Македонију–.

 Летња сезона и граница према Грчкој

–Сви се питају како ће то изгледати у сред сезоне на граничним прелазима према Грчкој, где смо у редовним околностима чекали по пар сати, аутобуси и више. Надам се да ћемо наћи неко решење– насатавио је Сеничић.

Повели смо иницијативу да обавимо разговор са Националном ТО Грчке и укључимо Министарство туризма Грчке, после Нове године, свакако пре Сајма туризма у Београду.  Покушаћемо, ако је могуће да се пронађе решење барем за организоване групе путника, да се отвори можда још нека трака на прелазу Евзони. Или, да ми урадимо нешто унапред, да бисмо смањили чекања.

У овом тренутку је највећи проблем и за оне који су се већ регистровали то објективно ништа не значи. Испред вас на прелазу, или у аутобусу наћи ће се људи који нису у систему и због којих мора да се чека.

Једна опција је да постоји део прелаза за све који су већ у систему и под претњом озбиљних казни за злоупотребу. Јер ту ће бити мањи ред него на осталим прелазима ако се неко убаци, то мора да се реши казненом политиком. Размишљамо како тај проблем да се реши– каже Сеничић.

 Али када се једном уђе у систем не би требало да буде проблема. Предвиђено је, када се заврши процедура, једном се уђе и изађе, следећи пут траје две –три секунде.

Сам систем треба да вас препозна, уопште није битна гранична полиција, него да се стане испред камере, да се види да сте у систему, евентуално тражи још један податак, пасош или прсте, од тог тренутка забележи датум уласка и одобрава улазак.

–Тако је замишљено– наставља директор Јуте –али за сада, пракса показује другачије. Да не улазимо у проблеме који су се  већ појавили од почетка примене. Један су особе са инвалидитетом.

Људи који у колицима када дођу на друмски гранични прелаз, они су у колицима „невидљиви” за камеру,  јер  камера по „стубу” не може да се спусти довољно да их слика. Људи који имају артритис, са укоченим прстима не могу довољно добро да притисну прсте на плочу да би се узела биометрија отисака.

Дакле то показује да се неко није тим бавио а сигурно има и других проблема. Да не говоримо о онима којима фотографија у пасошу не одговара тренутном изгледу.

Они имају проблем, зато што систем не може да их препозна па смо имали ситуација да жена која има различиту слику од онога како сада изгледа на граничном прелазу направи застој од сат времена. Нису знали шта да раде. То су све „дечије болести” новог система уласка у ЕУ који ће се надам се временом решити некако – рекао је на крају Александар Сеничић.