Umesto šljiva uspevaće palme

Srbija bi u narednih pedesetak godina, umesto zemlje šljiva, mogla da postane zemlja palmi i limuna. Stručnjaci za klimatske promene, naime, predviđaju da će se u našoj zemlji u narednih pola veka temperatura povećati u proseku od tri do pet stepeni, a istovremeno će se smanjiti količina padavina za 20 do 40 odsto. Promena klime će uticati i na biljni svet, izmeniće se sadašnje granice prirodnih staništa drveća. Pretpostavlja se da će se jela pomeriti ka višoj nadmorskoj visini, hrast kitnjak i ostale vrste hrastova će se premestiti u pojas koji sada nastanjuju bukove šume. Sasvim je izvesno da će doći i do sušenja nekih vrsta drveća, posebno u pojasu reka, gde su staništa mekih lišćara.

Po rečima Milana Medarevića, profesora Šumarskog fakulteta, šume su već više od nekoliko decenija kod nas i u svetu podložne klimatskim promenama. Najviše ih ugrožava suša, tako da će pojedine vrste drveća potpuno nestati. Stručnjaci tvrde da dnevno na našoj planeti izumiru tri do četiri biljne vrste.

Po rečima Medarevića, negativan uticaj na šume ima sniženje nivoa podzemnih voda u pojasu reka pored Save i Dunava. Radom reni-bunara, koji su glavni snabdevači vodom, objektivno se smanjuje nivo podzemnih voda u šumskim ekosistemima, posebno u Sremu, što znatno utiče na promenu ekoloških uslova.

Posle pustinja šume su najzastupljeniji kopneni ekosistemi, zauzimaju 28 odsto površine planete. Danas je njihov opstanak ugrožen sve učestalijim prirodnim katastrofama, poplavama, požarima, klizištima, globalnim zagrevanjem, olujnim nepogodama, ekstremno visokim temperaturama, erozijom zemljišta i širenjem pojedinih štetočina i biljnih bolesti.

Zagađen vazduh, kisele kiše, kao i proces zakiseljavanja zemljišta su faktori koji, uz klimatske promene, mogu imati za posledicu ozbiljno pogoršanje stanja šumskih ekosistema.

U Srbiji je registrovano 68 vrsta drveća, od kojih su 15 alohtone vrste, odnosno ne nalaze se na području svoje prirodne rasprostranjenosti. One u ukupnom šumskom fondu državnih šuma učestvuju sa 0,41 odsto, što se na nacionalnom nivou može držati planski pod kontrolom.

Deset vrsta drveća može se, bez većih ograničenja i bez većih negativnih uticaja na biološku raznovrsnost, planski koristiti i za komercijalne seče, a to su: bukva, cer, lužnjak, sladun, srebrna lipa, bagrem, crni bor, smrča, jela... Ovom spisku svakako treba dodati klonove topola

Očekivani efekti promena klime odraziće se na pomeranje granica pojedinih tipova šuma u odnosu na njihova sadašnja staništa, na drugačiji sastav pojedinih biljnih zajednica uz nestajanje jednih i pojavu drugih vrsta, promenu odnosa pojedinih vrsta prema svetlosti. Pri svemu tome valja istaći da veći stepen rizika u vezi sa očekivanim negativnim efektima prati reliktne, retke i ugrožene šumske zajednice i osnovne vrste drveća po kojima su prepoznatljive Sve će se to odraziti na mogućnost očuvanja biološke raznovrsnosti i otežati upravljanje šumskim resursom, zaključuje Medarević.