Уместо шљива успеваће палме

Србија би у наредних педесетак година, уместо земље шљива, могла да постане земља палми и лимуна. Стручњаци за климатске промене, наиме, предвиђају да ће се у нашој земљи у наредних пола века температура повећати у просеку од три до пет степени, а истовремено ће се смањити количина падавина за 20 до 40 одсто. Промена климе ће утицати и на биљни свет, измениће се садашње границе природних станишта дрвећа. Претпоставља се да ће се јела померити ка вишој надморској висини, храст китњак и остале врсте храстова ће се преместити у појас који сада настањују букове шуме. Сасвим је извесно да ће доћи и до сушења неких врста дрвећа, посебно у појасу река, где су станишта меких лишћара.

По речима Милана Медаревића, професора Шумарског факултета, шуме су већ више од неколико деценија код нас и у свету подложне климатским променама. Највише их угрожава суша, тако да ће поједине врсте дрвећа потпуно нестати. Стручњаци тврде да дневно на нашој планети изумиру три до четири биљне врсте.

По речима Медаревића, негативан утицај на шуме има снижење нивоа подземних вода у појасу река поред Саве и Дунава. Радом рени-бунара, који су главни снабдевачи водом, објективно се смањује ниво подземних вода у шумским екосистемима, посебно у Срему, што знатно утиче на промену еколошких услова.

После пустиња шуме су најзаступљенији копнени екосистеми, заузимају 28 одсто површине планете. Данас је њихов опстанак угрожен све учесталијим природним катастрофама, поплавама, пожарима, клизиштима, глобалним загревањем, олујним непогодама, екстремно високим температурама, ерозијом земљишта и ширењем појединих штеточина и биљних болести.

Загађен ваздух, киселе кише, као и процес закисељавања земљишта су фактори који, уз климатске промене, могу имати за последицу озбиљно погоршање стања шумских екосистема.

У Србији је регистровано 68 врста дрвећа, од којих су 15 алохтоне врсте, односно не налазе се на подручју своје природне распрострањености. Оне у укупном шумском фонду државних шума учествују са 0,41 одсто, што се на националном нивоу може држати плански под контролом.

Десет врста дрвећа може се, без већих ограничења и без већих негативних утицаја на биолошку разноврсност, плански користити и за комерцијалне сече, а то су: буква, цер, лужњак, сладун, сребрна липа, багрем, црни бор, смрча, јела... Овом списку свакако треба додати клонове топола

Очекивани ефекти промена климе одразиће се на померање граница појединих типова шума у односу на њихова садашња станишта, на другачији састав појединих биљних заједница уз нестајање једних и појаву других врста, промену односа појединих врста према светлости. При свему томе ваља истаћи да већи степен ризика у вези са очекиваним негативним ефектима прати реликтне, ретке и угрожене шумске заједнице и основне врсте дрвећа по којима су препознатљиве Све ће се то одразити на могућност очувања биолошке разноврсности и отежати управљање шумским ресурсом, закључује Медаревић.