Svaći d’n u ovija život poviše čoveci osečaju mentalni i emocionalni pritisci, iako ne mož uvek jasno da đi imenuju. Briga za mentalno zdravlje mlogo e važna i kod pojedinci i u zajednicu, pomaga da se razvije osečanje za zajedništvo, čini da čoveci si pomagaju i neguju... Jedn od rizici e izmacinjanje odi prirodu i njen korisan uticaj, uz tova što smo mlogo izloženi s’s informacie preko diđitalni mediji... Posledice pak če budu to što nema dovoljno vreme da se utisci prerade, kroz gledanje sebe i razgovor s’s druđi, pa se gubi osečaj za podlboku povezanos s’s čoveci i svet oko sebe... – iako možda „na prvu loptu” zvuči kao početak vica – nije, već je deo teksta „Da se sačuva zdrav razum u Srbiju: kako ptice mogu da pomognu u tova?”, objavljenog na informativnom portalu „Južna pruga”.

Reč je o medijskom sajtu koji sav sadržaj objavljuje na prizrensko-timočkom dijalektu. Milena Šović, tvorac „Južne pruge”, prvog portala ovakve vrste na svetu, kaže za „Politiku” da se na medijima sa nacionalnom frekvencijom retko ko usuđuje da govori na prizrensko-timočkom dijalektu baš zbog straha da ne bude ismejan. Ovim dijalektom govori više od milion i po ljudi na jugu Srbije od Niša do Pirota, od Knjaževca do Prizrena – ali je gotovo nevidljiv u javnom životu. On, kako objašnjava Šovićeva, „nije simpatičan kao, na primer, govor Crnogoraca ili Bošnjaka”.

„Način na koji mi govorimo u medijima gotovo isključivo služi za humor i zbijanje šala, a sve što izgovorimo proglašava se ’smešnim’. Decenijama su ljudi sa juga prikazivani kao ’prosti’, neukusno obučeni, nepismeni, neobrazovani i sumnjivih moralnih kvaliteta. Razmišljajući o tome došla sam do ideje za informativni sajt. Zbog toga je portal i ceo ovaj projekat osmišljen tako da razbije predrasude i pokaže da se i na ’pastirskom’ govoru može pričati o ozbiljnim temama kao što su ekonomija, politika i kultura. Mislim da su konačno ljudi počeli da nas shvataju ozbiljno”, ukazala je ona.

Novinari koji pišu za portal su profesori srpskog jezika, većinom i budući doktori nauka, a svi su, navodi naša sagovornica – izvorni govornici dijalekta. „Naš tim čine dva novinara iz Leskovca, Aleksandra Miljković i Milan Živković, zatim novinarka iz Vranja, Aleksandra Stošić – njih troje pokrivaju prizrensko-južnomoravsku varijantu dijalekta. Novinarka iz Pirota, Jelena Vidanović, piše na pirotsko-lužničkoj varijanti, dok naša Nišlijka, Milica Gocić, piše na svrljiško-zaplanjskom govoru”, kaže Šovićeva i dodaje da se nada pojačanju iz drugih gradova.

Komentari čitalaca su većinom pozitivni, uglavnom su posetioci oduševljeni, ocenjuje Šovićeva, ali se nađu i oni koji smatraju da je prizrensko-timočki dijalekt „frljanje s padeži”, i da nije vredno čuvati ga kao takvog.

„Ono što nisam očekivala je da nas veliki broj ljudi sluša na ’Tiktoku’, s obzirom na to da audio-snimke pročitanih vesti postavljamo i na ovoj društvenoj mreži. Imamo čitaoce iz Kraljeva, Novog Sada, Kragujevca, Užica i drugih krajeva Srbije. Objavljujemo vesti iz kulture, umetnosti, politike, sporta, kao i svaki drugi informativni portal. Jedina razlika je što su naše na prizrensko-timočkom dijalektu”, navodi naša sagovornica.

Na samom portalu vesti mogu i da se preslušaju, što omogućava čitaocima da čuju kako izvorni govornici zaista izgovaraju reči na svakoj od varijanti dijalekta.

„Veoma je važno da se čuje kako izvorni govornici izgovaraju i akcentuju reči. Štampani materijal (knjige, novine itd…), može da dokumentuje vokabular i gramatiku, ali ne i izgovor. Osim toga, četbotovi će biti trenirani na tim audio-materijalima kako bi mogli pravilno da oponašaju izgovor i akcentuju reči na odgovarajući način”, objašnjava Šovićeva.

Njen „leskovački” četbot je nedavno predstavljen na konferenciji „Veštačka inteligencija” u Matematičkom institutu SANU. Reč je pilot projektu – četbotu koji komunicira na prizrensko-južnomoravskoj varijanti prizrensko-timočkog dijalekta, tačnije na govoru Leskovca i okoline, i jedan je od prvih dijalekatskih četbotova na svetu.

„Leskovački četbot i portal ’Južna pruga’ su samo deo projekta očuvanja i revitalizacije prizrensko-timočkog dijalekta. U planu su i četbotovi koji će komunicirati na drugim varijacijama dijalekta, ne samo prizrensko-južnomoravskoj, kakav je Leskovački bot. Za to je potrebno mnogo digitalizovane građe, na čemu trenutno i radimo. Planiramo da napravimo i glasovnu podršku za četbota, tako da će moći da komunicira glasom sa korisnicima. Za ovo će biti korišćeni tekstovi na portalu i audio snimci koji moj tim redovno snima”, objašnjava naša sagovornica.

Dodaje da su rečnik i gramatika u fazi izrade. „Neće nam biti lako, niti se to može brzo završiti. I pre nas je bilo književnika i profesora koji su dokumentovali govor svog kraja, pisali rečnike i gramatike i snimali govor lokalnog stanovništva. Međutim, ti radovi su uglavnom lokalnog karaktera, u papirnoj formi, često nedostupni javnosti i teško ih je pronaći. Ono što mi radimo predstavlja jedan od prvih pokušaja da se ovo uradi na širem, regionalnom nivou – od Knjaževca do Prizrena – i da se materijal sistematizuje. Naš rečnik će paralelno davati oblike reči u sve tri varijante dijalekta. Dakle, ako ukucate reč na standardnom srpskom, dobićete kako se ona izgovara, na primer, u Pirotu, Vranju i Nišu. Ponekad su te razlike veoma izražene. Osim toga, i rečnik i gramatika biće onlajn i dostupni javnosti”, napominje Šovićeva.

Poreklom Nišlijka, naša sagovornica je građevinski inženjer po struci. Na drugoj je godini doktorskih studija Poslovne ekonomije na FIMEK-u u Novom Sadu. Pre devet godina se sa porodicom preselila u Čikago gde radi kao instruktor matematike na koledžima i kao nastavnik ovog predmeta u srednjoj školi, gde je i počela da se bavi veštačkom inteligencijom (VI).

U prvom licu o streljanju u Šumaricama

Jedan od bitnijih projekata je četbot „Veliki školski čas”, koji u prvom licu govori o životu pod okupacijom i streljanjima civila od 19. do 21. oktobra u Kragujevcu. Četbot ima lik dečaka, Petra. Petrovo ime je izmišljeno, ali on predstavlja tipičnog dečaka iz tog perioda. On voli školu, ima svoje strahove i radosti, a zatim se iznenada suočava sa užasom okupacije i streljanjima u Šumaricama. Četbot je korišćen ove godine 21. oktobra u Srednjoj školi „Aleksandar I Karađorđević” u Kragujevcu, gde su deca imala prilike da komuniciraju sa njim.

„Ideja je nastala iz želje da se oživi sećanje na decu koja su stradala od strane okupatora i da se mladim generacijama približi istorija na njima razumljiv način, putem savremenih tehnologija. Ovaj projekat za mene ima i ličnu dimenziju, moj deda, majčin otac, uhapšen je sa 15 godina i odveden u logor u Nemačkoj, gde je proveo tri godine. Ostao je živ, ali mnogi drugi nisu bili te sreće. Kada je reč o ovom projektu, u kontaktu sam sa Muzejem „21. oktobar” i Studentskim kulturnim centrom u Kragujevcu, i verujem da ćemo uspeti da četbota uvedemo u stalnu postavku muzeja. Veštačka inteligencija nam može pomoći da damo glas žrtvama masovnih ubistava, genocida, ratova i logora, i da na neki način „oživimo” istoriju”, zaključuje Milena Šović.

Četbotovi Tesle i Nušića trenirani na činjenicama i istorijskim izvorima

Milena Šoviće tvorac je i četbotova posvećenih čuvenim Srbima, naučniku Nikoli Tesli i književniku Branislavu Nušiću. Na pitanje po čemu se oni razlikuju od sličnih, već postojećih, naša sagovornica odgovara da četbotovi istorijskih ličnosti koji danas postoje nisu nimalo autentični, da uglavnom daju neproverene informacije, koriste moderan jezik i komentarišu aktuelne događaje.

„Moj cilj je bio da napravim nešto autentično. Oba bota su trenirana na proverenim činjenicama i istorijskim izvorima, govore jezike koje su inače Tesla i Nušić govorili tokom života. Recimo, Tesla govori srpski (ijekavicu), engleski, nemački, mađarski i francuski i to onako kako se govorilo u doba dok je on bio živ. Njegov četbot nema informacija o nečemu što se dogodilo nakon njegove smrti, tako da ne zna za kompaniju ’Tesla’ i njenog tvorca Ilona Maska, a to je nešto što ga često pitaju. S druge strane, Nušić u komunikaciji koristi srpski jezik i uspeo je da oponaša piščev stil pisanja i humor”, objasnila je Šovićeva.

Kaže da joj je ideja da se istorija uči na zabavan i interaktivan način, a krajnji cilj – platforma sa znamenitim Srbima, naučnicima, književnicima, vladarima, koja bi bila korišćena u našim školama na časovima istorije i srpskog jezika.

„Zamislite da učite o Kosovskoj bici od cara Lazara?”, kaže naš sagovornica.

Dodaje da joj podršku daju pojedinačne institucije.

„Nemam nikakvu pomoć vlade ili ministarstava. Nadam se da će se situacija promeniti u budućnosti. Četbot Nikole Tesle se nalazi u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, kao deo postavke. Tako da, imamo podršku nekih institucija, ali ne na globalnom nivou”, navodi ona.