Osam dana za praznovanje u 2026. godini

„Nova godina će, razume se, stići i onima koji je ne budu čekali. Međutim, sva čar jeste u čekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je čekati nešto u šta ste sigurni da će doći. Čekali smo u životu razne stvari, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile samo nove godine”, govorio je dežurni gradski ranoranilac Duško Radović početkom osamdesetih godina uoči kolektivnog dočeka Deda Mraza.

Iako je sigurno da će nam Nova godina doći i da verovatno neće doneti ostvarenje svih želja, izvesno je da će nam prvi dani januara doneti predah od radnih obaveza i mini-odmor – s obzirom na to da 1. januar „pada” u četvrtak, na posao se ne ide u petak 2. januara, što znači da zaposleni imaju četiri dana za odmor. Vernici pravoslavne veroispovesti proslavljaju dan Hristovog rođenja u sredu 7. januara, pa oni kojima su ostali slobodni dani od godišnjeg odmora, mogu da „spoje” novogodišnje i božićne praznike i odmaraju skoro nedelju dana.

S obzirom na to da Dan državnosti „pada” u nedelju 15. februara, neradni dani su ponedeljak i utorak, što znači da se na posao vraćamo tek u sredu 18. februara, pa to može biti prilika za mini-odmor na nekoj zimskoj destinaciji. Vernici katoličke veroispovesti sledeće godine Uskrs proslavljaju 5. aprila, a po zakonu im pripadaju neradni dani od petka 3. aprila, do ponedeljka 6. aprila. Pravoslavni vernici dan Hristovog vaskrsenja slave 12. aprila, što znači da neradni dani počinju od velikog petka 10. aprila i završavaju se vaskršnjim ponedeljkom 13. aprila. Praznik rada pada u petak 1. maja, pa zaposleni mogu da odmaraju tri dana, sve do ponedeljka 4. maja. Pored ovih praznika, pravoslavci imaju pravo na slobodan dan na prvi dan krsne slave, a pripadnici islamske zajednice slave prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, dok pripadnici jevrejske zajednice ne rade prvi dan Jom Kipura. Poslednji državni praznik proslavlja se u sredu 11. novembra, kada se obeležava Dan primirja u prvom svetskom ratu. Vernici katoličke veroispovesti Božić proslavljaju u petak 25. decembra.

Zahvaljujući izmenama Zakona o državnim praznicima pre nekoliko godina uvedena su dva nova praznika – Sretenje i Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Po slovu istog zakona, u našoj zemlji se praznuju i radno obeležavaju Sveti Sava – 27. januara, Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila, Dan pobede – 9. maja, Vidovdan – 28. juna i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra. Osim Nove godine, koja se proslavlja 1. i 2. januara, žitelji Srbije slave i Dan državnosti 15. i 16. februara, Praznik rada 1. i 2. maja i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar. Zakonom je takođe propisano da „ako jedan od datuma kada se praznuju navedeni državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana”. Verski praznici koji se obeležavaju neradno jesu prvi dan Božića – 7. januar i vaskršnji praznici – počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa.

Iako smo 15. septembra 2021. godine prvi put obeležavali Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ovaj praznik još uvek se ne nalazi u Zakonu o državnim praznicima, koji je poslednji put izmenjen 2011. godine. S obzirom na to da se državni praznici u Srbiji mogu ustanoviti samo zakonom, neophodno je da se uobliči predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim praznicima i da se o tome izjasni Skupština Srbije kao najviše zakonodavno telo. Datum obeležavanja Dana zastave izabran je zato što je 15. septembra 1918. godine probijen Solunski front.

Vlada predložila da Badnji dan bude neradan

Vlada Srbije nedavno je usvojila preporuku da Badnji dan 6. januar 2026. godine po julijanskom kalendaru bude neradan. U saopštenju je navedeno da je „cilj ove preporuke da se poštuju verski običaji i omogućava vernicima da obeleže praznike u skladu sa tradicijom, bez obaveza na poslu. Preporuka se odnosi na sve poslodavce u javnom i privatnom sektoru, ali odluka o neradnom danu zavisi od internih pravila firmi”.

Zaposleni koji rade na Badnji dan, ukoliko poslodavac ne odredi neradni dan, imaju pravo na povećanu dnevnicu, koja po zakonu iznosi najmanje 100 odsto više od redovne zarade, odnosno dvostruka plata za radni dan koji pada na praznik ili neradni dan. Mnogi građani koriste Badnji dan za porodična okupljanja, paljenje badnjaka i druge običaje koji su deo bogate tradicije i kulture. Obezbeđivanje neradnog dana ili dodatne isplate za rad na praznik omogućava da praznični običaji budu poštovani i da se vreme provede sa porodicom i bližnjima.