Осам дана за празновање у 2026. години

„Нова година ће, разуме се, стићи и онима који је не буду чекали. Међутим, сва чар јесте у чекању, а не у Новој години. Лепо је чекати нешто у шта сте сигурни да ће доћи. Чекали смо у животу разне ствари, то сви знамо, а увек су нам и сигурно долазиле само нове године”, говорио је дежурни градски раноранилац Душко Радовић почетком осамдесетих година уочи колективног дочека Деда Мраза.

Иако је сигурно да ће нам Нова година доћи и да вероватно неће донети остварење свих жеља, извесно је да ће нам први дани јануара донети предах од радних обавеза и мини-одмор – с обзиром на то да 1. јануар „пада” у четвртак, на посао се не иде у петак 2. јануара, што значи да запослени имају четири дана за одмор. Верници православне вероисповести прослављају дан Христовог рођења у среду 7. јануара, па они којима су остали слободни дани од годишњег одмора, могу да „споје” новогодишње и божићне празнике и одмарају скоро недељу дана.

С обзиром на то да Дан државности „пада” у недељу 15. фебруара, нерадни дани су понедељак и уторак, што значи да се на посао враћамо тек у среду 18. фебруара, па то може бити прилика за мини-одмор на некој зимској дестинацији. Верници католичке вероисповести следеће године Ускрс прослављају 5. априла, а по закону им припадају нерадни дани од петка 3. априла, до понедељка 6. априла. Православни верници дан Христовог васкрсења славе 12. априла, што значи да нерадни дани почињу од великог петка 10. априла и завршавају се васкршњим понедељком 13. априла. Празник рада пада у петак 1. маја, па запослени могу да одмарају три дана, све до понедељка 4. маја. Поред ових празника, православци имају право на слободан дан на први дан крсне славе, а припадници исламске заједнице славе први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама, док припадници јеврејске заједнице не раде први дан Јом Кипура. Последњи државни празник прославља се у среду 11. новембра, када се обележава Дан примирја у првом светском рату. Верници католичке вероисповести Божић прослављају у петак 25. децембра.

Захваљујући изменама Закона о државним празницима пре неколико година уведена су два нова празника – Сретење и Дан примирја у Првом светском рату. По слову истог закона, у нашој земљи се празнују и радно обележавају Свети Сава – 27. јануара, Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату – 22. априла, Дан победе – 9. маја, Видовдан – 28. јуна и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра. Осим Нове године, која се прославља 1. и 2. јануара, житељи Србије славе и Дан државности 15. и 16. фебруара, Празник рада 1. и 2. маја и Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар. Законом је такође прописано да „ако један од датума када се празнују наведени државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана”. Верски празници који се обележавају нерадно јесу први дан Божића – 7. јануар и васкршњи празници – почев од Великог петка, закључно са другим даном Васкрса.

Иако смо 15. септембра 2021. године први пут обележавали Дан српског јединства, слободе и националне заставе, овај празник још увек се не налази у Закону о државним празницима, који је последњи пут измењен 2011. године. С обзиром на то да се државни празници у Србији могу установити само законом, неопходно је да се уобличи предлог Закона о изменама и допунама Закона о државним празницима и да се о томе изјасни Скупштина Србије као највише законодавно тело. Датум обележавања Дана заставе изабран је зато што је 15. септембра 1918. године пробијен Солунски фронт.

Влада предложила да Бадњи дан буде нерадан

Влада Србије недавно је усвојила препоруку да Бадњи дан 6. јануар 2026. године по јулијанском календару буде нерадан. У саопштењу је наведено да је „циљ ове препоруке да се поштују верски обичаји и омогућава верницима да обележе празнике у складу са традицијом, без обавеза на послу. Препорука се односи на све послодавце у јавном и приватном сектору, али одлука о нерадном дану зависи од интерних правила фирми”.

Запослени који раде на Бадњи дан, уколико послодавац не одреди нерадни дан, имају право на повећану дневницу, која по закону износи најмање 100 одсто више од редовне зараде, односно двострука плата за радни дан који пада на празник или нерадни дан. Многи грађани користе Бадњи дан за породична окупљања, паљење бадњака и друге обичаје који су део богате традиције и културе. Обезбеђивање нерадног дана или додатне исплате за рад на празник омогућава да празнични обичаји буду поштовани и да се време проведе са породицом и ближњима.