Promene klime menjaju i voćarstvo

Srbija se ubrzano suočava sa dubokim klimatskim promenama koje menjaju gotovo sve – godišnja doba, vodne resurse, šumske ekosisteme i stabilnost poljoprivrede, upozorio je nedavno profesor Geografskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Valjarević.

– Voda postaje zlato – upozorio je profesor, jer reke presušuju, a podzemne zalihe su ograničene. Valjarević je za Tanjug izjavio da poslednjih 60 godina predstavljaju prelomni period u kojem je Srbija ušla u potpuno novi klimatski režim. Mediteranski uticaji sve snažnije prodiru u zemlju, dok se u Bačkoj, Deliblatskoj peščari i delovima istočne i zapadne Srbije već uočavaju polupustinjske karakteristike. Prema Valjareviću, Srbija gubi jesen i proleće – jesen je kraća za oko 14 dana, proleće za oko 17, a ostaju dve izrazito naglašene sezone – leto i zima.

– Imamo praktično peto godišnje doba – vreme ekstrema– rekao je on.

Kako će se u ovakvim uslovima razvijati poljoprivreda u Srbiji, koje biljke bolje podnose klimatske promene i sušu, hoće li opstati sve voćne vrste koje našoj zemlji donose značajne prihode?

Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije dr Aleksandar Leposavić kaže za „Politiku” da čak i najblaži scenariji za budućnost predviđaju da će toplotni ekstremi biti sve izraženiji u našoj zemlji i svetu. Stručnjaci predviđaju značajan pad prinosa većine biljnih kultura za svaki stepen zagrevanja.

To predstavlja ogroman problem jer je, čak i na svetskom nivou, veoma malo praktičnih iskustava i konkretnih odgovora na netipično visoke temperature tokom zimskih meseci i ekstremno visoke u toku leta. Naročito velike probleme stvaraju letnje temperature u popodnevnim satima – od 15 do 18 časova. Kada postoji niska relativna vlažnost vazduha, visokim temperaturama i velikom količinom zračenja.

Leposavić napominje da se svi problemi sa visokim temperaturama kod biljaka na kraju svode na deficit vode u njihovim tkivima, a obezbeđenje dovoljnih količina predstavlja sve veći izazov za naše poljoprivrednike.

– Zbog toga se veliki broj njih odlučuje na bušenje bunara, pri čemu se najčešće ne poštuju hidrološki kriterijumi određenog područja, a što je u svetu veoma kažnjivo. Takođe, mnogi uzimaju vodu direktno iz vodotokova, što je zakonom strogo zabranjeno – upozorio je naš sagovornik.

Kaže da će ovi, ali i drugi problemi sa kojima se proizvođači voća u našoj zemlji suočavaju, morati u budućnosti da se rešavaju primenom kompleksnih mera. To se pre svega odnosi na izbor odgovarajuće lokacije i pripremu zemljišta, odabir novijih i otpornijih sorti, korišćenje zdravog i kvalitetnog sadnog materijala, primenu savremenih agro i pomotehničkih mera i korišćenje mreža i drugih zaštitnih struktura. Sve češće se čuje i da pojedine biljke više nije moguće gajiti u tradicionalnim područjima gajenja, da se maline moraju „seliti” na veće nadmorske visine, a da se smokva zbog obilnog rađanja može gajiti na prostoru cele Srbije.

Leposavić ističe da ovako uopšteno sagledavanje situacije nema utemeljenja u nauci i praksi, a da bi se voćari uspešnije borili sa pobrojanim problemima potrebno je da aktivnije primenjuju održive poljoprivredne prakse koje poboljšavaju osobine i biogenost zemljišta. Kako objašnjava, u dobre prakse spadaju redukovana obrada zemljišta, korišćenje mikoriznih gljivica koje doprinose boljem usvajanju azota i većoj razvijenosti korena, dozirana i strogo kontrolisana upotreba sintetičkih đubriva i pesticida, gajenje pokrivnih useva u međurednom prostoru. Napominje da ne treba zaboraviti ni pravilan izbor lokacije i pripremu zemljišta, poznavanje specifičnosti godišnjeg ciklusa rasta i razvoja biljke i fiziološke osnove funkcionisanja biljaka.