Bivši italijanski premijer Mario Dragi prošle godine je upozorio da Evropa zaostaje za Sjedinjenim Državama i Kinom u inovacijama, naročito u tehnologijama koje će nositi rast, poput veštačke inteligencije (VI). Ta dijagnoza precizno oslikava Brisel, svetsku prestonicu birokratije, koja donosi pravila o minimalnoj dužini banane koja sme da uđe u EU, dok se u kineskom Hangdžou organizuju boks-turniri humanoidnih robota, koji rade na bazi VI.

Evropska unija se lani pohvalila da je prva na svetu donela sveobuhvatnu uredbu o veštačkoj inteligenciji – „AI Act”, iako zemlje članice ne moraju da izriču kazne za njeno nepoštovanje do avgusta 2026. U srži akta nalazi se klasifikacija VI sistema prema riziku koji oni predstavljaju po zdravlje, bezbednost i prava građana. Predviđene su četiri kategorije: neprihvatljiv, visok, ograničen i minimalan rizik. Neprihvatljivim se smatraju programi koji bi služili za društveno bodovanje (na primer, rangiranje ljudi prema ponašanju, ekonomskom statusu ili ličnim karakteristikama), a nedopušten je i masovni biometrijski nadzor u javnim prostorima. Visokorizični sistemi, uključujući autonomna vozila, medicinske uređaje i VI u kritičnoj infrastrukturi, ostaju dozvoljeni, ali pod strogim uslovima testiranja, transparentnosti, kontrole podataka i obaveznog ljudskog nadzora. Uredba takođe predviđa posebne režime za jezičke modele poput „Čet GPT-a”, kako bi oni bili transparentni, pouzdani i sigurni, uz potpuno poštovanje etičkih načela.

Prema smernicama, tehnološke kompanije moraće detaljno da razjasne sadržaj koji koriste za treniranje svojih algoritama za obuku VI modela da ne bi došlo do kršenja intelektualne svojine. Druga pravila zahtevaju od kompanija da sprovedu procene rizika kako bi utvrdile na koji način njihove usluge mogu biti zloupotrebljene, na primer, za kreiranje biološkog oružja koje ugrožava javnu bezbednost. U međuvremenu, u Briselu je ton počeo da se menja. Kao da je refren pesme „Pravila, pravila” „Riblje čorbe” odjeknuo do kabineta Ursule fon der Lajen, te je Evropska unija najavila preispitivanje sopstvenog pristupa, zbog rastuće zabrinutosti da prekomerna regulacija guši ekonomski rast.

Ovaj preokret predstavljen je prošlog meseca u Paketu digitalnog pojednostavljenja, koji bi trebalo da najmanje do 2027. odloži ključne delove uredbe „AI Act” koji se tiču mera vezanih za „visokorizične” upotrebe veštačke inteligencije u oblastima poput selekcije pri zapošljavanju, ali i da omogući tehnološkim kompanijama da koriste podatke Evropljana za treniranje VI modela, što je odmah izazvalo i reakciju. Aktivisti iz „People vs Big Tech”, „WeMoveEurope” i „European Digital Rights” (EDRi) pokrenuli su četiri mobilna bilborda kroz Brisel, pozivajući Ursulu fon der Lajen da odbrani digitalne zakone.

„Osnovna prava kao što su privatnost, zaštita podataka, nediskriminacija i sloboda izražavanja zavise od jasnih ograničenja korišćenja podataka. Ovaj paket slabi ta ograničenja u više segmenata lanca. Rezultati su više prostora za profilisanje i nejasne automatizovane odluke i manje efikasnih alata za ljude da ih ospore”, naveli su iz organizacije EDRi. Sa druge strane, Aura Sala, poslanica Evropskog parlamenta iz Finske, smatra da „regulacija ne može biti najbolji izvozni proizvod EU”.

Ona je istakla da se kompanije suočavaju sa džunglom preklapajućih i ponekad kontradiktornih pravila, što usporava razvoj proizvoda i tera firme da traže poslovanje u drugim zemljama. Evropska komesarka za tehnološku suverenost Hena Virkunen navela je da mnogi kažu da ono što je predloženo u paketu deregulacije nije dovoljno, dok drugi tvrde da je možda previše. Stoga, prema njenom mišljenju, paket je uravnotežen. Koliko daleko bi preokret politike mogao ići, još se ne zna. Zasad, predlozi za popuštanje relativno su ograničeni. Ipak, promene možda neće biti uvedene mesecima, jer zahtevaju odobrenje Evropskog parlamenta i većinu država članica EU. Ali su jasan signal da čelni ljudi unije pokušavaju da poboljšaju poziciju Starog kontinenta kako bi se izbegao tehnološki kolaps koji je Mario Dragi opisao kao egzistencijalnu pretnju.

Liderstvo u regionu

Srbija lider u regionu Srbija je prva od zemalja našeg regiona 2019. usvojila Strategiju o razvoju veštačke inteligencije. Na ovaj dokument nadovezala se strategija za period od 2025. do 2030. Kao nastavak prethodne, ona uključuje dalji razvoj u oblastima zakonodavnog okvira, ulaganja u obrazovanje, inovacije i infrastrukturu, kao i povećanu primenu VI u javnom sektoru. Naša pozicija države pionira u jugoistočnoj Evropi u ovoj oblasti verifikovana je početkom decembra 2024, kada je Srbija predsedavala samitu Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, vodeće međunarodne organizacije koja se bavi razvojem, primenom i regulacijom VI.