Бивши италијански премијер Марио Драги прошле године је упозорио да Европа заостаје за Сједињеним Државама и Кином у иновацијама, нарочито у технологијама које ће носити раст, попут вештачке интелигенције (ВИ). Та дијагноза прецизно осликава Брисел, светску престоницу бирократије, која доноси правила о минималној дужини банане која сме да уђе у ЕУ, док се у кинеском Хангџоу организују бокс-турнири хуманоидних робота, који раде на бази ВИ.

Европска унија се лани похвалила да је прва на свету донела свеобухватну уредбу о вештачкој интелигенцији – „AI Act”, иако земље чланице не морају да изричу казне за њено непоштовање до августа 2026. У сржи акта налази се класификација ВИ система према ризику који они представљају по здравље, безбедност и права грађана. Предвиђене су четири категорије: неприхватљив, висок, ограничен и минималан ризик. Неприхватљивим се сматрају програми који би служили за друштвено бодовање (на пример, рангирање људи према понашању, економском статусу или личним карактеристикама), а недопуштен је и масовни биометријски надзор у јавним просторима. Високоризични системи, укључујући аутономна возила, медицинске уређаје и ВИ у критичној инфраструктури, остају дозвољени, али под строгим условима тестирања, транспарентности, контроле података и обавезног људског надзора. Уредба такође предвиђа посебне режиме за језичке моделе попут „Чет ГПТ-а”, како би они били транспарентни, поуздани и сигурни, уз потпуно поштовање етичких начела.

Према смерницама, технолошке компаније мораће детаљно да разјасне садржај који користе за тренирање својих алгоритама за обуку ВИ модела да не би дошло до кршења интелектуалне својине. Друга правила захтевају од компанија да спроведу процене ризика како би утврдиле на који начин њихове услуге могу бити злоупотребљене, на пример, за креирање биолошког оружја које угрожава јавну безбедност. У међувремену, у Бриселу је тон почео да се мења. Као да је рефрен песме „Правила, правила” „Рибље чорбе” одјекнуо до кабинета Урсуле фон дер Лајен, те је Европска унија најавила преиспитивање сопственог приступа, због растуће забринутости да прекомерна регулација гуши економски раст.

Овај преокрет представљен је прошлог месеца у Пакету дигиталног поједностављења, који би требало да најмање до 2027. одложи кључне делове уредбе „AI Act” који се тичу мера везаних за „високоризичне” употребе вештачке интелигенције у областима попут селекције при запошљавању, али и да омогући технолошким компанијама да користе податке Европљана за тренирање ВИ модела, што је одмах изазвало и реакцију. Активисти из „People vs Big Tech”, „WeMoveEurope” и „European Digital Rights” (ЕДРи) покренули су четири мобилна билборда кроз Брисел, позивајући Урсулу фон дер Лајен да одбрани дигиталне законе.

„Основна права као што су приватност, заштита података, недискриминација и слобода изражавања зависе од јасних ограничења коришћења података. Овај пакет слаби та ограничења у више сегмената ланца. Резултати су више простора за профилисање и нејасне аутоматизоване одлуке и мање ефикасних алата за људе да их оспоре”, навели су из организације ЕДРи. Са друге стране, Аура Сала, посланица Европског парламента из Финске, сматра да „регулација не може бити најбољи извозни производ ЕУ”.

Она је истакла да се компаније суочавају са џунглом преклапајућих и понекад контрадикторних правила, што успорава развој производа и тера фирме да траже пословање у другим земљама. Европска комесарка за технолошку сувереност Хена Виркунен навела је да многи кажу да оно што је предложено у пакету дерегулације није довољно, док други тврде да је можда превише. Стога, према њеном мишљењу, пакет је уравнотежен. Колико далеко би преокрет политике могао ићи, још се не зна. Засад, предлози за попуштање релативно су ограничени. Ипак, промене можда неће бити уведене месецима, јер захтевају одобрење Европског парламента и већину држава чланица ЕУ. Али су јасан сигнал да челни људи уније покушавају да побољшају позицију Старог континента како би се избегао технолошки колапс који је Марио Драги описао као егзистенцијалну претњу.

Лидерство у региону

Србија лидер у региону Србија је прва од земаља нашег региона 2019. усвојила Стратегију о развоју вештачке интелигенције. На овај документ надовезала се стратегија за период од 2025. до 2030. Као наставак претходне, она укључује даљи развој у областима законодавног оквира, улагања у образовање, иновације и инфраструктуру, као и повећану примену ВИ у јавном сектору. Наша позиција државе пионира у југоисточној Европи у овој области верификована је почетком децембра 2024, када је Србија председавала самиту Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију, водеће међународне организације која се бави развојем, применом и регулацијом ВИ.