Optužba i odbrana imaju reč u februaru

Sud za zločine OVK u Hagu ove godine će izreći presudu čelnicima nekadašnje takozvane Oslobodilačke vojske Kosova Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Selimiju i Jakupu Krasnićiju.

Oni su optuženi za progon, zatvaranje, mučenja i ubistva stotina civila, koje su na Kosovu i u severnoj Albaniji tokom 1998. i 1999. godine izvršili pripadnici takozvane OVK. Njihove žrtve bili su pripadnici srpske, albanske i romske nacionalnosti. Završne reči zakazane su od 9. do 13. februara.

Reč je o najobimnijem i najznačajnijem predmetu pred ovim sudom, koji je zapravo deo pravosudnog sistema takozvanog Kosova. Sudije i tužioci su iz država EU ili država donatora – Kanade, Norveške, Švajcarske, Turske i SAD.

Tači, Veselji, Krasnići i Selimi su u pritvoru od 2020. godine, a optužnica ih tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Na teret im se stavlja da su bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bio preuzimanje kontrole nad Kosovom. Na sajtu Specijalizovanih veća Kosova (SVK) navodi se da su ovi zločini bili „deo sistematskog napada protiv osoba za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK”. Naveden je i podatak da u krivičnom postupku učestvuje 155 žrtava.

Dokazni materijal čini izuzetno obimna dokumentacija – iskazi velikog broja svedoka optužbe, kao i nalazi iz izveštaja Dika Martija i Klinta Vilijamsona. Ovaj dokument nosi naslov „Nečovečno postupanje prema ljudima i nedozvoljena trgovina ljudskim organima na Kosovu”.

Odbrana među svedocima ima bivšeg američkog generala Veslija Klarka, koji je pred SVK u Hagu rekao da Hašim Tači nije bio vojni komandant OVK i da nije odgovoran za pojedinačne slučajeve nasilja.

Bivši izaslanik SAD tokom rata na Kosovu i donedavni američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil rekao je pred sudom da OVK nije bila organizovana vojska sa jedinstvenom komandom i da mu je „bilo jasno” da „Tači nije neki glavni komandant”.

Kada je sud prošle godine u oktobru produžio pritvor Tačiju i Veseljiju, sudija Čarls Smit naveo je u obrazloženju da postoje indicije da bi oni, ako se nađu na slobodi, ometali sprovođenje pravde i činili zločine nad svedocima i svima koje doživljavaju kao protivnike OVK.

Tači je optužen i u drugom postupku, za ometanje pravde, zajedno sa još četiri osobe, a početak suđenja u tom predmetu zakazan je za 24. februar.

Krajem prošle godine bio je podnet zahtev za puštanje na slobodu Kadrija Veseljija, ali je Vrhovni sud SVK doneo odluku da on ostaje u pritvoru. U veću su bili predsednica suda Ekaterina Trandafilova i sudije Kristina van den Vajngart i Danijela Fransen.

Specijalizovana veća Kosova osnovana su 2015. godine, sporazumom Kosova i Evropske unije, a do sada su donete četiri presude – dve za ratne zločine na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine i dve za ometanje pravde.

Prva presuda za ratne zločine izrečena je 2022. godine Salihu Mustafi, komandantu gerilske jedinice BIA unutar operativne zone OVK. Osuđen je na 26 godina zatvora nakon što je sud utvrdio da je kriv za mučenja i ubistva civila na imanju u selu Zlaš na Kosovu. Međutim, kazna je smanjena na 15 godina nakon žalbenog postupka i odluke Vrhovnog suda na Kosovu da predmet vrati Apelacionom sudu SVK u Hagu. Mustafi je presudom naloženo i da isplati 207.000 evra odštete za osam žrtava koje su učestvovale u postupku.

U drugom predmetu za ratne zločine osuđen je Petar Šalja, bivši pripadnik OVK, za koga je dokazano da je kriv za mučenja i ubistva osoba zatvorenih u fabrici metala u Kukešu u Albaniji 1999. godine. Pravnosnažnom presudom od 14. jula prošle godine osuđen je na 13 godina zatvora.

Prva presuda za ometanje pravde izrečena je Hisniju Gucatiju, predsedniku Udruženja ratnih veterana OVK, i Nasimu Haradinaju, potpredsedniku tog udruženja.

Oni su na konferencijama za novinare tokom 2020. godine otkrili informacije o potencijalnim svedocima tužilaštva. Pravnosnažno su osuđeni na po četiri godine i tri meseca zatvora.

U drugom postupku za ometanje pravde osuđeni su Sabit Januzi, Ismet Bahtijari i Hadži Šalja. Oni su zastrašivali jednog svedoka i tražili od njega da povuče izjavu u predmetu protiv Tačija. Posle sporazuma o priznanju krivice, Šalja je osuđen na tri, a Januzi i Bahtijari na po dve godine zatvora.

Svi Tačijevi advokati

Hašim Tači je prošle godine otkazao punomoćje jednom od svojih advokata, Piteru Makloskom, bivšem tužiocu Haškog tribunala. Glavni Tačijev branilac Luka Mišetić tada je obavestio Specijalizovana veća Kosova da će Makloski ubuduće biti savetnik u timu odbrane nekadašnjeg lidera OVK.

Makloski je bio Tačijev kobranilac od aprila 2022. godine, a prethodno je dve decenije u Haškom tribunalu vodio istragu i bio glavni tužilac u procesima protiv optuženih za genocid u Srebrenici. U februaru je iz Tačijevog tima odbrane izašao i Gregori Kiho, navodno zato što mu Tači nije isplatio dogovorenu tarifu. Odbranu je tada preuzeo Luka Mišetić, američki advokat hrvatskog porekla, koji je ranije pred Haškim tribunalom branio hrvatskog generala Antu Gotovinu.

Gde su dokazi o „žutoj kući”

Najteži zločin koji se više od decenije dovodi u vezu sa zloglasnom dreničkom grupom OVK, čiji su ključni ljudi Hašim Tači i Kadri Veselji, svakako je slučaj trgovine ljudskim organima, poznat kao „žuta kuća”. Navodi o ovim zločinima, na koje je još 2010. godine ukazao švajcarski senator Dik Marti, bili su razlog za osnivanje specijalizovanih kosovskih pravosudnih institucija izmeštenih u Hag. Dokaze za „žutu kuću”, sudeći po optužnici podignutoj protiv Hašima Tačija i vrha komande OVK, nije našao ni haški tužilac Džek Smit, iako je njegov tim detaljno istraživao do sada nepoznate zločine počinjene na severu Albanije, na terenima kojima srpsko tužilaštvo nije imalo pristup.