Trovači naroda

Novi Pazar – U podne su prepune ljudi novopazarske ulice, kafane, kafići i ćevabdžinice,mesta na kojima su oduveksklapani poslovi u ovom gradu trgovine.

– Nekad je u Novi Pazar dolazilo po trista autobusa, a sada nema ni toliko automobila, sada se dangubi – kaže za „Politiku” taksista Ismet Asanović. Na pomen aktuelnih političkih zbivanja razgovoru se pridružuju njegove kolege Zihad Šipčanin i Safet Kačar, koji odmah pominju batine i ,,uprljane” motke.

– Političari su podelili narod – tvrdi Šipčanin. – Dele se kvartovi, ulice, kafane, džamije... I porodice su politikom zatrovane. Ispred one ćevabdžinice juče su trojica, baš zbog politike, pretukla jednog momka, a rođaci su, čoveče. Istina, ne bismo imali vremena da se svađamo da ima posla. Nema ga, odavno kriza nije bila teža, ali političari za to ne haju.

Posle subotnjeg incidenta i niza kasnijih uličnih „čarki”, umesto tradicionalne gostoprimljivosti, Novopazarci su su veoma uzdržani u razgovoru s nepoznatima a posebno s novinarima.

Ispred Doma kulture, tamo gde su se nedavno, oko prostorija, sukobile pristalice Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića, još „stražari” milicija.

Na zgradi još nisu zamenjena razbijena stakla, svedoče o razbijenoj slozi, ali je u susednoj prostoriji otvorena galerija. Grafike je izložio akademski slikar Mehmed Slezović koji iscrtavanje „slike” aktuelnog stanja u Novom Pazaru i Sandžaku započinje primedbom da je ovaj prostor uistinu bio namenjen kulturi, ali su „političari te prostrije zauzeli, valjda i zbog dobrog pogleda na sve delove čaršije kojom vladaju”.

– Bilo je ovde nekog čudnog mira poslednjih meseci – nastavlja Slezović. – To je na mnoge, ipak, delovalo iznenađujuće i kao da je sa strahom očekivana neka kapisla. Znate, lepo je biti lokalni lider pa postati ministar, dobiti značaj i veća ovlašćenja, složenije zadatke važno okruženje, privilegije... Međutim, politika obe opcije ovde je u teškoćama. Ugljaninova stranka pada u zaborav, a Ljajićevi ne mogu ništa da učine zbog prazne opštinske kase. A to neminovno dovodi do međusobnog optuživanja i trvenja.

Slezović smatra da ovi i slični događaji, ipak, nemaju nikakve veze sa ideologijom, naročito onom iz devedesetih godina kada su proizašli politički zahtevi za stvaranjem države, zatim za specijalnim statusom Sandžaka, autonomijom...

– To sada niko ne pominje – objašnjava Slezović. – Bilo je to nerealno i tih devedesetih godina, a radilo se o jednoj političkoj konstrukciji za potrebe mnogih koji su „igrali” razne uloge, a koje i kakve još nije jasno niti je istraženo. Želim dakažem da se mi ovde nismo ni suočili s tom našom lokalnom prošlošću. Nasledili smo lidere iz devedesetih, oni su nastavili da se snalaze u novim okolnostima, pronašli su novo društvo uz pragmatski pristup državnog vrha, a ovde su ostali nerešeni problemi. Drugačije rečeno, Sandžak je ostao zapećak, taj prostor nije istinski integrisan u srpsko državno biće, na nesreću i Bošnjaka i Srba koji bi da tu žive sasvim slobodno i prirodno.

On još ističe da bez obzira na to što su sada kao retko kada ranije bošnjački političari na funkcijama u samom državnom vrhu, to se ovde ne oseća, kako kaže, ne bar „konstruktivno”.

– Sadašnji lideri – dodaje Slezović – grade svoj autoritet na blizini i bliskosti veza sa centrima moći, pojačavaju kult ličnosti najpre ovde građen na osnovama devedesetih, a sada na drugim. Naravno, to je daleko od normalnog, demokratskog, građanskog pristupa, gde su političari samo ljudi, a ne bogovi – naglašava Slezović, koji nam je još govorio o uticaju vera i verskih institucija na sandžačke prilike.

Nažalost, ni on a ni drugi naši sagovornici nisu baš želeli da prognoziraju ishod i put kojim će se ubuduće kretati politički proces sa sadašnjeg ,,sanadžačkog raskršća”. Možda zato što je još prilično neizvesnosti i nepoznanica.

U takvoj situaciji mnogi žale za poznatim „starim, dobrim vremenima”.Nema mnogo krajeva i gradova u Srbiji gde je na zidovima više fotografija Josipa Broza Tita nego ovde, u novopazarskim kafanama, službenim prostorijama... Ima ih i u kućama i stanovima, a šta je to što je bilo bolje onda nego u ova današnja, demokratska vremena, pitali smo advokata Ismeta Kalića. On nam je govorio o tadašnjoj većoj ekonomskoj, pravnoj i ličnoj sigurnosti i naglasio:

– Demokratija u etimološkom smislu znači vladavinu naroda. A narod ovde ne vlada preko svojih izabranih predstavnika kako je to bilo nekada, nego lideri upravljaju narodom, čak nas zaluđuju i huškaju govoreći kriv je onaj, kriv je ovaj... – ističe Kalić.