Srbija gradi sopstveni VI model za srpski jezik

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež i direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović potpisali su danas Sporazum o saradnji u oblasti digitalne transformacije i razvoja nacionalnog LLM modela, odnosno velikog jezičkog VI modela za srpski jezik, koji predstavlja važan korak ka jačanju digitalnog i IT suvereniteta Srbije.

Jovanović je nakon potpisivanja tog dokumenta u Ložionici u Beogradu rekao da je razvoj srpskog jezičkog modela osnov za širu i efikasniju primenu veštačke inteligencije u javnom i privatnom sektoru.

„Veliki jezički model na srpskom jeziku pravimo zato što on predstavlja digitalni i VI suverenitet jedne države. On nam omogućava da ne zavisimo od stranih sistema za razvoj veštačke inteligencije i da razvoj veštačke inteligencije baziramo na našim domaćim sistemima. Razvoj ovog modela nam omogućava da podaci ostanu u našoj zemlji, da naš jezik ostane u našoj zemlji i da imamo kontrolu nad razvojem veštačke inteligencije“, rekao je on.

Podsetio je da je Srbija, prema indeksu Svetske banke o zrelosti razvoja infrastrukture i digitalne javne uprave, zauzela drugo mesto u Evropi, odmah iza Estonije, i šesto mesto u svetu, kao i da je prema Oksfordskom indeksu spremnosti zemalja za primenu veštačke inteligencije napredovala za 18 mesta i svrstala se među 20 najspremnijih ekonomija sveta.

Prema njegovim rečima, veliki jezički model na srpskom jeziku omogućiće da podaci i jezik ostanu u zemlji, da se očuvaju svi dijalekti i izgovori srpskog jezika, kao i da država zadrži kontrolu nad razvojem i primenom veštačke inteligencije, što je važno i sa aspekta nacionalne bezbednosti.

„Srpski jezički model je važno da napravimo, zato što zahvaljujući tome možemo da u tom digitalnom svetu, u svetu veštačke inteligencije, zadržimo sve dijalekte – šumadijsko-vojvođanski, istočnohercegovački, zetsko-raški, kosovsko-resavski, prizrensko-timočki – da zadržimo sve izgovore koji postoje u srpskom jeziku, misleći na ekavski i ijekavski“, rekao je Jovanović.

On je naglasio da će razvoj srpskog jezičkog modela doprineti efikasnijoj javnoj upravi, smanjenju administrativnih procedura i većoj dostupnosti usluga građanima i privredi, kao i njegovoj upotrebi u obrazovanju, zdravstvu, pravosuđu i ekonomiji.

„Zato je PKS tu, jer je okrenuta ka privredi. Primenom veštačke inteligencije omogućavaju se manji troškovi za kompanije, veća konkurentnost i više bavljenja preduzetništvom“, rekao je Jovanović.

Prema njegovim rečima, srpski jezički model je bitan i zbog kulturnog identiteta, jer ima taj identitetski značaj i omogućava da srpski jezik opstane, da živi u budućnosti i da ne ostane samo u prošlosti.

„Ako je štampanje knjiga značilo u 19. veku za srpski jezik, onda u 21. veku, u veku veštačke inteligencije, izgradnja srpskog jezičkog modela znači to isto. Jednom rečju, želimo da budemo digitalna, suverena država“, naglasio je direktor Kancelarije za IT i eUpravu.

Jovanović je precizirao da se drugi deo ovog sporazuma odnosi na zajednički nastup Srbije na stranim tržištima, pre svega u Africi, Centralnoj Aziji i Južnoj Americi, kroz izvoz domaćih rešenja u oblasti digitalizacije i elektronske uprave.

Kako je istakao, kapaciteti i međunarodni kontakti PKS biće ključni kanal za plasiranje rešenja koja Srbija ima u oblasti digitalne transformacije u prijateljske zemlje.

On je pozvao i druge institucije, uključujući biblioteke, medijske kuće i naučne institute, da se priključe izgradnji velikog srpskog jezičkog modela, ističući da je potpisani sporazum prvi korak ka široj nacionalnoj inicijativi u oblasti veštačke inteligencije i digitalne transformacije.

Jovanović je najavio da Srbiju očekuje nabavka trećeg superkompjutera, kao i nabavka velikog sistema koji se zove Mistral, francuskog sistema koji će do kraja godine biti instaliran u Srbiji i na kome će se razvijati i srpski jezički model.

„Kako vreme prolazi i kako značaj veštačke inteligencije postaje sve veći, gledaćemo da kapacitete superkompjutera, kao i ovog srpskog jezičkog modela, dajemo po povlašćenim cenama, možda čak i besplatno našoj privredi, jer je to način da podstaknemo dalji rast privrede. Ako im damo besplatan pristup i superkompjuterima i alatima, pre svega srpskom jezičkom modelu, oni će zahvaljujući tome moći da postižu bolje rezultate, a to će se višestruko vratiti Srbiji“, kazao je Jovanović.

Predsednik PKS Marko Čadež naglasio je da je razvoj suverenog veštačko-inteligentnog VI modela na srpskom jeziku preduslov za njegovu pouzdanu i široku primenu u privredi, ali i u javnom sektoru.

On je naveo da postojeći globalni modeli nemaju dovoljno znanja o domaćem jeziku, pravnom okviru i osetljivim oblastima, poput zdravstva i ugovornog prava.

Prema rečima Čadeža, danas se u Srbiji uglavnom koriste prevedeni VI modeli koji su trenirani na stranim jezicima i sistemima, zbog čega ne mogu u potpunosti da odgovore na potrebe domaćih kompanija.

Ti modeli, kako je naglasio, nemaju znanje o našem pravnom sistemu, niti specifično razumevanje jezika u osetljivim oblastima kao što su ugovori ili medicina, pa greške u prevodu ili tumačenju mogu imati ozbiljne posledice.

„Bez sopstvenog jezičkog modela ne možete se sto odsto osloniti na VI u svakodnevnom poslovanju“, rekao je Čadež i dodao da Srbija ima priliku da razvije jedinstveni model koji bi, osim na domaćem tržištu, mogao da se primenjuje i u regionu, s obzirom na sličnost jezika.

On je istakao da Srbija već ima potrebnu infrastrukturu za ovakav poduhvat, podsećajući na superkompjuter u Kragujevcu, kao i projekte prikupljanja i čišćenja podataka koji se realizuju u saradnji sa UNDP-om.

Prema Čadežovim rečima, intenzivno treniranje modela moglo bi da traje oko šest meseci, a prve konkretne rezultate vezane za ovaj jezički model moguće je očekivati u periodu do godinu dana.

„Namera je da se napravi otvoren model koji je dostupan svima, pre svega tako da privreda može da koristi ovaj model, ali i da svi drugi učesnici koji pružaju VI alate imaju otvoren pristup ovom modelu za sve što je potrebno na ovom tržištu, a ne govorim samo o Srbiji“, zaključio je Čadež.