Prvi pe­li­kan ro­đen po­sle tri de­ce­ni­je

U Zo­o­lo­škom vr­tu se tač­no pr­vog ja­nu­a­ra za­ču­lo bla­go pi­šta­nje iz ja­je­ta u ko­me je ra­stao ma­le­ni pe­li­kan. Već dru­gog da­na ove go­di­ne sve­tlost da­na ugle­da­lo je no­vo­ro­đen­če, pr­va be­ba u 2026. i pr­vi pred­stav­nik ove vr­ste po­sle tri de­ce­ni­je kod nas.

Ma­li­šan po­la­ko na­pre­du­je i od 100 gra­ma je za ne­ko­li­ko da­na us­peo da po­ra­ste na oko 380 gra­ma. Pol još ni­je po­znat.

– Već du­že vre­me sa­njam o pe­li­ka­ni­ma. Oni su ži­ve­li u na­šem zoo-vr­tu pre tri­de­set go­di­na i ja­ko su za­ni­mlji­va vr­sta. Na­pra­vi­li smo do­go­vor sa osječ­kim vr­tom da nam po­ša­lju svo­je je­din­ke ko­je ima­ju oko 14, 15 go­di­na, ni­kad se ni­su gne­zdi­li i do­šli su da kod nas pro­ve­du osta­tak ži­vo­ta. Ka­da su sti­gli je­se­nas, sme­sti­li smo ih u ka­ran­tin da če­ka­ju pro­le­će ka­da pla­ni­ra­mo da ih po­ka­že­mo na­šim po­se­ti­o­ci­ma. Me­đu­tim, na mo­je ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje, oni su je­dan dan po­če­li da ku­pe sve u ka­ran­ti­nu, da vu­ku na go­mi­lu, a već u sle­de­ćem tre­nut­ku po­ja­vi­lo se ja­je – is­pri­čao je ovaj neo­če­ki­va­ni do­ga­đaj Kri­sti­jan Ova­ri, bi­o­log u „Vr­tu do­bre na­de”.

Pe­li­ka­ni su čud­ne ži­vo­ti­nje, ka­ko ih Ova­ri opi­su­je, go­to­vo kao iz baj­ke. Pre­po­zna­tlji­vi su po ogrom­noj ke­si­ci ko­ja se u cr­ta­nim fil­mo­vi­ma pri­ka­zu­je kao tor­ba za no­še­nje po­šte, ali u stvar­no­sti to ni­je ta­ko. To je je­dan ko­žni alat ko­ji im po­ma­že da se ba­ve ri­bo­lo­vom. Po­zna­ti su kao od­lič­ni ri­bo­lov­ci, ko­ji su u sta­nju da po­je­du ve­li­ku ko­li­či­nu u to­ku da­na, a na­rod im je dao ime „ne­sit”. Tre­nut­no su ugro­že­na vr­sta, ta­ko da ova be­ba ni­je sa­mo ra­dost za pre­sto­nič­ki Zoo-vrt, već i za svo­ju vr­stu.

– Ovo je jed­na za­ni­mlji­va bar­ska pti­ca, ko­ja je ne­kad dav­no ži­ve­la na na­šim pro­stran­stvi­ma, ali in­ten­ziv­na ze­mljo­rad­nja i isu­ši­va­nje mo­čvar­nih sta­ni­šta uti­ca­li su na to da se po­vla­či i ne­sta­je iz ovih kra­je­va. Po­ne­kad zna da se po­ja­vi, ali to je sve re­đe. Uglav­nom su gne­zdi­li­šta po­vu­če­na na del­tu Du­na­va i deo Ma­le Azi­je do Afri­ke. U pri­ro­di oni mo­gu da ima­ju i do tri gne­zda, a pa­ro­vi kad se jed­nom ofor­me, on­da je to za ceo ži­vot. Na­rav­no, mo­že da do­đe i do ne­ver­stva, dra­ma, ali u vi­še od 20 od­sto slu­ča­je­va oni se ceo ži­vot dr­že kao pa­ro­vi – ob­ja­šnja­va Ova­ri.

Od­ra­sla je­din­ka mo­že da na­ra­ste i na vi­še od de­set ki­lo­gra­ma, ve­ća je i te­ža od la­bu­da. Ra­spon kri­la joj je oko 3,3 me­tra i ve­ći je ne­go kod kon­do­ra ko­ji se sma­tra ve­li­kom pti­com. Ka­da je reč o is­hra­ni, ona mo­ra da bu­de kon­tro­li­sa­na jer ja­ko br­zo ra­stu.

– Naj­če­šći pro­blem je što sa ži­vo­ti­nja­ma ra­de oni ko­ji ih vo­le pa je te­ško kon­tro­li­sa­ti se i ne raz­ma­zi­ti ih. Na­ša be­ba je za 14 da­na utro­stru­či­la svo­ju te­ži­nu, što je ve­o­ma ra­pi­dan rast. Is­hra­na mo­ra da bu­de kon­tro­li­sa­na jer ne sme da po­je­de vi­še od 30 od­sto svo­je ma­se. To po­de­li­mo na če­ti­ri obro­ka i dnev­no ne sme da po­je­de vi­še od 26-27 gra­ma. Ako se pre­vi­še ugo­ji, mo­že da po­ra­ste u lop­ti­cu ko­ja ne­ma sna­ge da sta­ne na no­gi­ce. Već oko 30. da­na se oče­ku­je da će usta­ti i po­če­ti da še­ta oko­lo – na­vo­di bi­o­log.

Osječ­ki zo­o­lo­ški vrt je ova­kav do­ga­đaj če­kao 14 go­di­na, a naš je ovu čast do­bio od­mah po do­la­sku pe­li­ka­na. Be­ba će upo­zna­ti ro­di­te­lje u dru­gom me­se­cu ži­vo­ta, već je po­pri­mi­la bla­gu cr­nu bo­ju i do­bi­ja po­ne­ke dla­či­ce, a ne­gde na pro­le­će le­po­tom će iza­zi­va­ti i osme­he po­se­ti­la­ca „Vr­ta do­bre na­de”.