Britanci prave novu raketu za ukrajinske potrebe

Bez obzira što još od Krimskog rata, punih 170 godina, Rusija i Velika Britanija nisu zvanično ratovale, njihovi odnosi su uvek bili kompleksni uključujući i dva svetska rata kada su bili formalni saveznici. U momentu kada su poraz Nemačke i Austrougarske postali izvesni, krajem 1916. Velika Britanija je preko svojih agenata uticaja u levičarskim i anarhističkim frakcijama počela aktivno da podstiče revoluciju i svrgavanje cara Nikolaja II. Cilj je bio sprečiti da Rusija zauzimanjem Konstantinopolja i Berlina bude najveći dobitnik rata.

Sprečavanje uspeha Rusije Britaniji nije bilo dovoljno. Želeli su i da Rusi sa vojskom u rasulu nastave da ratuju i na Istočnom frontu i vežu stotine hiljada Kajzerovih vojnika. To im je polazilo za rukom od februara, kada je u buržoaskoj revoluciji srušen carizam, do oktobra 1917. Planove su im pokvarili Lenjin i boljševici, koji nakon osvajanja vlasti u Oktobarskoj revoluciji procenjuju da je za Rusiju u tom trenutnu manje zlo čak i ponižavajući Brest-Litovski mir sa Nemcima, od stradanja demoralisane vojske za imperijalne interese Britanije i Francuske.

Odnosi dve zemlje bili su veoma napeti i uoči Drugog svetskog rata. Britanija i Francuska sa Hitlerom su 1938. zaključile Minhenski sporazum. Sovjetski Savez bio je jedina zemlja koja ovaj sporazum nije priznala i bili su spremni da vojno brane Čehoslovačku. Međutim, za dolazak Crvene Armije u Čehoslovačku bila je potrebna dozvola Poljske, što vlada u Varšavi pod pretnjom ratom, u kome bi ih direktno podržali London i Pariz, nije dozvolila. Za sprečavanje dolaska Crvene armije Hitler će Poljake prvobitno nagraditi Tešinjskom oblasti, delom teritorije Čehoslovačke, a potom posle manje od godinu dana napasti i okupirati.

Tenzije između dve države tinjale su tokom hladnog rata, a onda početkom 90-ih dolazi do popuštanja. London postaje omiljena destinacija u kojoj nova ruska poslovna i politička elita prebacuje novac pokraden u privatizaciji i kupuje luksuzne nekretnine. Stotine, a možda i hiljade milijardi dolara ruskog novca se tada prelivalo u Britaniju od početka 90-ih. Predsednik Vladimir Putin u prvoj deceniji svoje vlasti nije uradio ništa da ovaj proces zaustavi. Suma zamrznutog ruskog novca u Britaniji iznosi 28,7 milijardi funti. Britanija je prva zemlja koja je prihode od kamata na zamrznuta sredstva počela da uplaćuje Kijevu i mogla bi da bude prva koja će sva sredstva definitivno konfiskovati i usmeriti na naoružanje Ukrajini.

Prve krstareće rakete „storm šedou” Ukrajinci su dobili od Britanaca u proleće 2023. Kasnije su istovetnu raketu pod oznakom „skalp” poslali i Francuzi, dok su Amerikanci sa „atakamsima” oklevali do jeseni 2024. Britanija je prva zapadna zemlja čiji je zvanično upućeni pripadnik oružanih snaga poginuo na teritoriji Ukrajine. Pre mesec dana saopšteno je da je dvadesetoosmogodišnji kaplar, padobranac, Džordž Hulij stradao nesrećnim slučajem, prilikom navodnog testiranja novog PVO sistema.

Više od 50.000 ukrajinskih vojnika od početka rata prošlo je obuku u Velikoj Britaniji. Iz ovog kontigenta je i većina komandosa poginulih (262) i nestalih (788) u selu Krinki. Tamo su Ukrajinci u oktobru 2023. pokušali da formiraju mostobran na levoj obali Dnjepra. Posle gotovo 10 meseci borbi bitka je završena potpunom likvidacijom ukrajinskog desanta. Kasnije su se pojavili natpisi da Britanci nisu samo obučavali komandose, već i planirali ovu neuspešnu operaciju. Jedan major 7. divizije ruskog VDV-a, sa kojim smo razgovarali ove jeseni, pričao nam je da se na obuci u Britaniji prolazi specijalna psihološka obuka u slučaju zarobljavanja. Tvrdi da je za većinu zarobljenika koji bi na prvobitnom saslušanju ponavljali da su prisilno mobilisani i bez obuke upućeni na front naknadnim proverama utvrđeno da su prošli obuku u Velikoj Britaniji.

Pored pomoći u oružju, obuci ljudstva, planiranju operacija i elektronskom izviđanju, nije tajna da Velika Britanija Ukrajini pomaže i u razvoju sofisticiranih oružja, kakvi su recimo vodeni dronovi „si bejbi” i „magura”. Ovo je verovatno jedini segment u kome su Ukrajinci danas ispred Rusa. Krajem prošlog leta ukrajinski vojni i politički vrh se hvalio i superraketom „flamingo”. Tvrđeno je da ona može da preleti 3.000 kilometara noseći bojevu glavu od čak 1.000 kilograma. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pretio da će „flamingo” ove zime Moskvu ostaviti bez struje. To se nije desilo, a ne može ni sa stoprocentnom sigurnošću potvrditi ni da ova raketa uopšte postoji.

Bivši premijer DNR i deputat aktuelnog saziva ruske Državne dume Aleksandar Borodaj, na osnovu prezentacije u Kijevu, smatra da „flamingo” nije nikakva ukrajinska raketa, već puka kopija strateške krstareće rakete FP-5, razvijene u kooperaciji Velike Britanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, pokazane na prošlogodišnjem sajmu naoružanja u Abu Dabiju. Proizvođač „flaminga” je privatna ukrajinska kompanija „Fajer point”, koja se dovodi u vezu sa kontroverznim biznismenom Timurom Mindičem, bliskim prijateljem predsednika Zelenskog, koji je nakon otvaranja istrage o korupciji u novembru pobegao u Izrael. To je verovatno još jedan razlog zašto ne možemo potvrditi da je „flamingo” zaista raketa u funkciji.

Stoga, ne treba da čudi zašto je posle negativnog iskustva sa „flamingom” i „mindičem”, britanska vlada nedavno raspisala konkurs za balističku raketu srednjeg dometa „najtfol”, koja bi trebalo da se proizvodi specijalno za Ukrajinu. Britanska vlada propisala je sledeće osnovne uslove koje buduća raketa treba da ispuni – da se lansira sa kopna, da ima domet do 500 kilometara i nosi bojevu glavu do 200 kilometara. Dakle, domet je šest puta manji od „flaminga”, a bojeva glava pet puta manja. Ovo su van svake sumnje mnogo realniji ciljevi od onih kojima se ukrajinski vojni i politički vrh razmetao pre pola godine. Ipak, imajući u vidu da je formalno tek raspisan konkurs, logično bi bilo da do serijske proizvodnje „najtfola” prođu godine.

Pored nedoumica u pogledu primene „najtfola”, neobično je i zašto Velika Britanija namerava da razvije i proizvede sofisticirano oružje za potrebe druge zemlje. Možda i zbog razočaranja „flamingom” i drugim projektima na kojima su radili sa ukrajinskom stranom u kojima je bilo ozbiljne korupcije.