„Politikini” darovi sportu

U minulih 105 godina „Politika” je na razne načine pomagala sportu, pokazujući da se na tom polju neće zadovoljavati ulogom pukog hroničara. Priređivala je takmičenja, darivala pehare, pa i novčane nagrade.

U ovom tekstu podsetićemo na nekoliko takvih „Politikinih” poduhvata. Počelo je ovako (objavljeno u našem listu 23. avgusta 1911):

„Nagradu uredništva 'Politike' od 500 dinara dobio je na obvezničkoj meti Janko Pop Dragović, stolar iz Beograda. Na toj meti takmičili su se obveznici borci sva tri poziva narodne vojske bez obzira da li su članovi streljačkih družina. Svaki je takmičar izbacio iz svakog stava po pet metaka. G. Pop-Dragović imao je od petnaest metaka 134 kruga. Svaki metak imao je deveti krug a meta, čiji je spoljni prečnik 60 santimetara, ima 12 krugova. G. Pop-Dragović spada u najbolje strelce u Srbiji. On već dvanaest godina učestvuje na zemaljskim utakmicama. Na dvanaestom zemaljskom gađanju 1904. g. Pop Dragović dobio je nekoliko prvih nagrada. Učestvovao je na međunarodnom gađanju u Hamburgu i Londonu. Na poslednjim zemaljskim utakmicama u gađanju g. Pop-Dragović dobio je Prestolonaslednikovu nagradu na redovnoj meti i nagradu na vanrednoj meti. U utakmičkom gađanju družina zastupao je sa g. g. B. Pavlovićem i V. Tankosićem Beogradsku Streljačku Družinu”.

„Politika” je decenijama bila poznata po svome krosu. Prvi je priredila 1922. godine (prestao 1927. jer je zagrebački Građanski treći put uzastopno pobedio i osvojio naš pehar u trajno vlasništvo), nakratko ga je obnovila posle Drugog svetskog rata (1948. i 1949), pa onda 1960, a od 1967. do 2002. se neprekidno održavao. Na njemu su trčali i naši najveći atletičari, počev od čuvenog Dimitrija Stefanovića zvanog Maratonac, pobednika krosa 1922, pa do nepobedivih kenijskih dugoprugaša, ali isto tako i vojnici, đaci...

Kros je najčešće trčan na hipodromu kod Careve Ćuprije što takođe ima veze s „Politikom”. Napravljen je upravo na tom mestu pošto je osnivač i prvi direktor i glavni i odgovorni urednik našeg lista Vladislav F. Ribnikar nizom napisa u „Politici” ubedio i neverne Tome da je tu najbolje moguće mesto za takav objekat. Pored drugih sportova izuzetno je voleo i konjički sport, pa je imao i konje koji su pobeđivali i u srpskom derbiju. Zbog njegovih ogromnih zasluga ustanovljena je trka „Vladislav Ribnikar” (prvi put 22. aprila 1923. i održala se do dana današnjeg), a potom je i naš list dobio svoju trku (za nagradu „Politike” konjske trke su prvi put održane 30. maja 1926).

Između dva svetska rata prosto nije bilo sporta čiji razvoj „Politika” nije podsticala priređivanjem takmičenja ili dodeljivanjem pehara i nagrada. Ovom prilikom istaći ćemo samo jedan – pehar prvaku države u vaterpolu. Tada je bilo uobičajeno da se klubovi bore da trajno osvoje takav dar i uglavnom je pravilo bilo da za to treba da se pobedi tri puta uzastopno ili pet puta ukupno. Prvi put se za njega igralo 1928, a poslednji 1930, jer je u to vreme dubrovački Jug vladao u jugoslovenskom vaterpolu (prvak neprekidno od 1925. do 1936).

„Politika” je tim putem nastavila i posle Drugog svetskog rata s tom razlikom što više nije bio običaj da neki pehar može trajno da se osvoji. Verovatno najatraktivniji trofej koji je dodeljivala bio je pehar prvaku države u košarci (prvi put 1972). Toliko je lep da ga je POP 84 (nekadašnja Jugoplastika, a sada Split), kao poslednji šampion Jugoslavije (1991) zadržao, poput Hajduka koji je odbio da vrati Titov prelazni srebrni pehar namenjen pobedniku Kupa Jugoslavije u fudbalu.

Što se našeg najpopularnijeg sporta tiče i tu je naš list bio darodavac. Od 1983. do 2001. klub koji je dao najviše golova u Prvoj fudbalskog ligi i njegov trener su dobijali trofeje, a od 1996. do 2005. prvoligaški fudbalski stručnjaci su birali najboljeg među sobom, koga je „Politika” nagrađivala svojim trofejem.

Naša redakcija je bila darodavac i vrlo prestižnog međunarodnog priznanja. Od 1973. do 1994. najbolji plivač svetskog prvenstva je dobijao „Politikin” pehar. Koliko je bio značajan pokazuje i sledeći primer. Na Svetskom prvenstvu 1991. u Pertu domaćin je pehar dodelio svojoj plivačici Hajli Luis. Ona je zaista bila odlična, ali je bilo i boljih od nje. Zahvaljujući intervenciji Ante Lambaše, tada počasnog predsednika Svetske plivačke federacije (Fina) trofej je, ipak, došao u prave ruke – Mađaru Tamašu Darnjiju.

Iz „Politikinog” vidokruga nije izmakao ni šah. Od 1958. priređuje velemajstorski brzopotezni turnir na kome i obični ljubitelji šaha imaju priliku da se ogledaju s reprezentativcima.

Sport je nekada stajao na nejakim nogama i „Politika” mu je pomagala da ojača i stasa. Sada profesionalizam prodire u sve više sportskih grana, pa je novac važniji pokretač od pehara.

-----------------------------------------------

„Politika” prva u Jugoslaviji uvela izbor za najboljeg sportistu

Krajem svake godine pretrpani smo izborima najboljih sportista i ekipa na raznim nivoima i u različitim organizacijama. Retko ko zna da je „Politika” prva to uvela kod nas. Bilo je to za 1953. kada je za najboljeg sportistu Jugoslavije proglasila veslača Pericu Vlašića. Naš list je prvi izabrao i najbolju ekipu u državi. Na počasnu listu prva je upisana vaterpolo reprezentacija u olimpijskoj 1964. godini.

-----------------------------------------------

Turnir za lopte kojima je igrano u finalu Devisovog kupa 1928.

Nekada se tenis kod nas igrao za svoju dušu. Da bi ga popularisala „Politika” je, preko svog dopisnika iz Pariza dr Svetislava Petrovića, „dobila pola tuceta teniskih lopti kojima su igrali u velikoj borbi za Devisov pehar čuveni teniseri Amerikanac Tilden i Francuz Lakost” najavljeno je na stranicama našeg lista. „Politika” je 22. i 23. septembra 1928. na Tašmajdanu priredila takmičenje na kome su pobednicima pripale te lopte.