Knjiga naše pismenosti

Novi Sad - Malo je naroda koji kao Srbi imaju toliko sreće s rečima, a gotovo da nema naroda koji kao Srbi ima toliko nevolja s rečnicima. Ovim rečima potpredsednika Matice srpske Mira Vuksanovića juče je u Matici, tačno u podne, otvorena svečanost na kojoj je predstavljen jednotomni Rečnik srpskoga jezika, temeljna knjiga naše pismenosti i kapitalni projekat najstarije kulturne institucije Srba.
- Tačno je da posle Vuka, i tri izdanja njegovog Srpskog rječnika u 19. veku od kojih je prvo zabranjivano i spaljivano, tek sada, 2007. godine, Srbi prvi put imaju, u jednoj knjizi, naučni popis standardnih reči s prirodnim nazivom svog jezika. Sasvim dovoljan razlog za značaj ovog Rečnika za ukupnu srpsku kulturu, za nauku i književnost, za sve što uvećava moć duha, rekao je Vuksanović. Naglašavajući da jeste Rečnik započet davno i rađen dugo, Vuksanović je rekao da je pred nama odličan rezultat posla koji nema kraja i, istovremeno, centralni deo tog posla.

- Mi još ne znamo, i nećemo saznati, koliko srpski jezik ima reči. Reč je biće. Obnavlja se i u ovom času. Zamislimo, na trenutak, na koliko mesta, iz koliko usta, u svetu koliki je, baš sada govore srpske reči, koliko ih je drugačijih, novih, u dosad nezabeleženom rasporedu, rekao je u svojoj besedi Vuksanović i završio rečima "kuće bez rečnika su kao zidovi bez slika, kao ljudi bez mudrosti, to nam poručuje i ova velika knjiga".

O velikom i značajnom poslu kroz koji su Srbi, prvi put u jednoj knjizi dobili standardni, književni, rečnik, govorili su i prof. dr Mato Pižurica, glavni urednik Rečnika, zatim njegovi recenzenti akademik Ivan Klajn i prof. dr Dragoljub Petrović, kao i prof. dr Miroslav Nikolić koji je redigovao i uredio ovu značajnu knjigu.

Mato Pižurica je publikovanje Rečnika označio kao događaj u srpskoj kulturi, a govoreći o nastanku knjige i putu koji je prošla rekao da su se za to vreme promenila tri sekretara i dva predsednika Matice srpske.

- Rad na Rečniku je nekoliko puta prekidan, pa nastavljan, Matica je u tom poslu bila uporna, pa tako danas u ovoj knjizi imamo više od 80.000 reči, savremeno leksikografski obrađenih, akcentovanih, koji kazuju svu raskošnu lepotu srpskog jezika. Njegovi autori su trajno zadužili srpsku kulturu - rekao je Pižurica.

Ivan Klajn i Dragoljub Petrović su pomenuli i prethodni, mnogo skromnije urađen jednotomni rečnik Miloša Moskovljevića koji, iz ideoloških razloga, šezdesetih godina nije ugledao svetlost dana, već je kompletan tiraž uništen i spaljen sa izuzetkom nekoliko primeraka koje je sačuvala ćerka lingviste Olga Moskovljević. Klajn je svoju besedu završio Njegoševim rečima "Bježi grdna kletvo s roda, zavjet Srbi ispuniše", a Dragoljub Petrović je istakao da su na ovakvo okupljanje Srbi čekali 19 decenija, te da se na ovaj Rečnik može gledati kao na produžetak posla započetog još polovinom 19. veka, iako se zna da su na njegovim temeljima nastali mnogi drugi rečnici, pa i rečnici drugih jezika kao što su Prvi rječnik hrvatskoga jezika Broza i Ivekovića, Anićev rečnik, te današnji bosanski rečnici...