Књига наше писмености

Нови Сад - Мало је народа који као Срби имају толико среће с речима, а готово да нема народа који као Срби има толико невоља с речницима. Овим речима потпредседника Матице српске Мира Вуксановића јуче је у Матици, тачно у подне, отворена свечаност на којој је представљен једнотомни Речник српскога језика, темељна књига наше писмености и капитални пројекат најстарије културне институције Срба.
- Тачно је да после Вука, и три издања његовог Српског рјечника у 19. веку од којих је прво забрањивано и спаљивано, тек сада, 2007. године, Срби први пут имају, у једној књизи, научни попис стандардних речи с природним називом свог језика. Сасвим довољан разлог за значај овог Речника за укупну српску културу, за науку и књижевност, за све што увећава моћ духа, рекао је Вуксановић. Наглашавајући да јесте Речник започет давно и рађен дуго, Вуксановић је рекао да је пред нама одличан резултат посла који нема краја и, истовремено, централни део тог посла.

- Ми још не знамо, и нећемо сазнати, колико српски језик има речи. Реч је биће. Обнавља се и у овом часу. Замислимо, на тренутак, на колико места, из колико уста, у свету колики је, баш сада говоре српске речи, колико их је другачијих, нових, у досад незабележеном распореду, рекао је у својој беседи Вуксановић и завршио речима "куће без речника су као зидови без слика, као људи без мудрости, то нам поручује и ова велика књига".

О великом и значајном послу кроз који су Срби, први пут у једној књизи добили стандардни, књижевни, речник, говорили су и проф. др Мато Пижурица, главни уредник Речника, затим његови рецензенти академик Иван Клајн и проф. др Драгољуб Петровић, као и проф. др Мирослав Николић који је редиговао и уредио ову значајну књигу.

Мато Пижурица је публиковање Речника означио као догађај у српској култури, а говорећи о настанку књиге и путу који је прошла рекао да су се за то време променила три секретара и два председника Матице српске.

- Рад на Речнику је неколико пута прекидан, па настављан, Матица је у том послу била упорна, па тако данас у овој књизи имамо више од 80.000 речи, савремено лексикографски обрађених, акцентованих, који казују сву раскошну лепоту српског језика. Његови аутори су трајно задужили српску културу - рекао је Пижурица.

Иван Клајн и Драгољуб Петровић су поменули и претходни, много скромније урађен једнотомни речник Милоша Московљевића који, из идеолошких разлога, шездесетих година није угледао светлост дана, већ је комплетан тираж уништен и спаљен са изузетком неколико примерака које је сачувала ћерка лингвисте Олга Московљевић. Клајн је своју беседу завршио Његошевим речима "Бјежи грдна клетво с рода, завјет Срби испунише", а Драгољуб Петровић је истакао да су на овакво окупљање Срби чекали 19 деценија, те да се на овај Речник може гледати као на продужетак посла започетог још половином 19. века, иако се зна да су на његовим темељима настали многи други речници, па и речници других језика као што су Први рјечник хрватскога језика Броза и Ивековића, Анићев речник, те данашњи босански речници...