Novi Beograd se nije odužio Tomi Devaldu

Raniji omladinski aktivisti i učesnici omladinskih radnih akcija (ORA) iz Zemuna s pažnjom neguju sećanja na vreme svog odrastanja i mladosti. Tako su na Dan Jugoslovenske narodne armije (JNA), 22. decembra 2025. godine, kolegama iz Novog Beograda, s kojima su radili na ORA „Novi Beograd ’68”, priredili prijatno iznenađenje. Naime, jedan od mlađih Zemunaca, uz podršku Saveza udruženja boraca, koristeći veštačku inteligenciju, digitalno je reprodukovao životni put zemunske porodice Devald od vremena njenog doseljavanja u Zemun do kraja Drugog svetskog rata. Posebna pažnja posvećena je rasvetljavanju revolucionarnog puta najmlađeg člana porodice Devald – Tome.

Toma Devald je još pre rata, kao član Saveza komunističke omladine (SKOJ) učestvovao u antifašističkim akcijama zemunskih skojevaca, sindikalnih radnika i komunista. Kad je nemačka vojska zauzela Zemun, Toma se, po dogovoru, prijavio da bude regrutovan u mesni Kulturbunt. Nemcima nije trebalo dugo da ga otkriju kao ubačenog špijuna. Zatvoren je u zgradu sadašnjeg Poljoprivrednog fakulteta. Vešt i hrabar, uspeo je da pobegne. Krijući se po selima donjeg Srema, pristupio je jednoj od nemačkih SS divizija. Nažalost, i tu je ubrzo otkriven.

Upućen je u zloglasni logor Dahau. Toma je znao da je za Nemce koji su hapšeni kao špijuni ubačeni u nemačku vojsku logor Dahau bio poslednja stanica, bez nade u povratak. Da bi izbegao tu sudbinu, rizikovao je. Glumio je da je oboleo od teške zarazne bolesti toliko uverljivo da je upućen u logorsku bolnicu iz koje je, s još jednim zatvorenikom slične sudbine, ponovo pobegao. Tokom bega, kao Nemac, priključio se nekoj nemačkoj formaciji s kojom je stigao do Rumunije. Čim je uhvatio priliku, Toma se predao Rusima, koji ga iz opreza hapse – sada kao nemačkog špijuna.

Posle oslobođenja, za Tomu Devalda nastaju novi problemi. Rusi ga predaju jugoslovenskim vojnim vlastima, uz upozorenje da je „osumnjičen kao ubačeni špijun Vermahta”. Postupajući bespogovorno, po kratkom postupku, Toma je osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu. Oslobođen je tek u obnovljenom postupku i na osnovu svedočenja visokih partijskih funkcionera (Vidoje Smileski).

U spontanom razgovoru koji je usledio posle prezentacije mladog zemunskog entuzijaste izraženo je mišljenje da se u našoj javnosti malo zna o posleratnom životu Tome Devalda. Zna se da je, nakon što je pušten iz zatvora, postavljen za direktora Građevinskog preduzeća „Trudbenik”, a potom i za direktora Direkcije za izgradnju Novog Beograda.

Imao sam sreću da ga poznajem i čast da radim u Direkciji za izgradnju Novog Beograda, koja je bila u zgradi koja pripada kompleksu logora na Sajmištu. Malo nas zaposlenih znalo je da su roditelji Tome Devalda tokom rata bili zatočeni u kazamatima logora na Starom sajmištu i da su odatle deportovani i likvidirani na stratištu u Jajincima. Mi koji smo to znali razumeli smo zbog čega je Toma svakog jutra prilikom dolaska na posao zastajao na stepeništu direkcije. Okrenuo bi se i smrknut gledao u pravcu logora. Kada bi uvukao poslednji dim cigarete, duboko bi uzdahnuo i pre ulaska u direkciju bacao ugašeni opušak. Tako je svakog jutra odavao poštu roditeljima.

Ovaj događaj u Zemunu mi Novobeograđani doživeli smo kao svojevrsnu kritiku. Toma Devald jeste rođen u Zemunu, kojem je posvetio svoju predratnu i ratnu aktivnost, ali je nepobitno – svoj radni vek posvetio je izgradnji Novog Beograda. Zemun se svom ratnom heroju skromno odužio tako što jedna uličica u naselju Zemun Polje nosi njegovo ime. Novi Beograd mu je ostao dužan. Izgradnjom Doma graditelja Novog Beograda (za koji postoji projekat) i postavljanjem prikladnog spomen-obeležja na ulazu ranije direkcije (čija rekonstrukcija je obuhvaćena projektom sećanja na žrtve Holokausta), bila bi ispravljena istorijska nepravda prema ovom ratnom i mirnodopskom heroju.

Stevan Stojanović,

dipl. ek.