Tramp javno ponizio Makrona

Američki predsednik Donald Tramp i njegov francuski kolega Emanuel Makron ušli su u otvorenu diplomatsku konfrontaciju nakon razmene poruka povodom Grenlanda, koja je ubrzo prerasla u širi politički sukob sa dalekosežnim posledicama po odnose SAD, Francuske i Evropske unije.

Tramp je u javnosti objavio sadržaj poruke koju mu je uputio Makron, u kojoj francuski predsednik izražava nerazumevanje zbog američkih poteza u vezi sa Grenlandom i istovremeno predlaže susret u Parizu, kao i prošireni format razgovora u okviru G7, sa uključivanjem Rusije, Ukrajine, Danske i Sirije. Takav gest iz Pariza u Vašingtonu je doživljen kao mešanje u američke planove i pokušaj da Evropa nametne sopstvenu diplomatsku agendu.

Reakcija Bele kuće bila je oštra. Tramp je javno ocenio da je francuski predsednik politički marginalizovan i najavio mogućnost uvođenja drastičnih carina na francusko vino i šampanjac, što je shvaćeno kao direktan ekonomski pritisak na Pariz. Objavljivanje privatne prepiske dodatno je pojačalo utisak da je Makron stavljen u nezavidan položaj, jer se takav potez u diplomatskoj praksi smatra ponižavajućim.

Suština spora, međutim, prevazilazi pitanje Grenlanda. Francuski predsednik poslednjih meseci nastoji da se pozicionira kao jedan od ključnih evropskih aktera u rešavanju globalnih kriza - od Ukrajine, preko Sirije, do Gaze - ali bez jasno definisane i dosledne politike. Sa jedne strane, Pariz zauzima oštar antiruski stav, dok sa druge pokušava da inicira formate u kojima bi Rusija bila uključena u razgovore. Ta protivrečnost dodatno je oslabila francusku poziciju i dovela do utiska da Makron pokušava da igra ulogu koja prevazilazi realnu političku težinu Francuske.

Kriza oko Gaze samo je ogolila te nesuglasice. Francuska politika koleba se između kritike izraelskih vojnih operacija i nastojanja da ne naruši odnose sa Izraelom i saveznicima, uz stalan pritisak brojne muslimanske dijaspore u zemlji. Takav balans rezultirao je nejasnim i često kontradiktornim porukama, što je dodatno oslabilo kredibilitet Pariza kao potencijalnog posrednika.

Sukob sa Trampom tako je postao simbol šireg problema, ograničenog uticaja Evropske unije u trenutku kada se ključne odluke o globalnim krizama donose van Starog kontinenta. Pokušaj da se Evropa nametne kao ravnopravan akter u tim procesima, bez unutrašnjeg jedinstva i jasne strategije, završio se političkim ćorsokakom u kojem se Pariz sada nalazi - a koji je kriza oko Grenlanda samo ubrzala i učinila vidljivijim.