Трамп јавно понизио Макрона

Амерички председник Доналд Трамп и његов француски колега Емануел Макрон ушли су у отворену дипломатску конфронтацију након размене порука поводом Гренланда, која је убрзо прерасла у шири политички сукоб са далекосежним последицама по односе САД, Француске и Европске уније.

Трамп је у јавности објавио садржај поруке коју му је упутио Макрон, у којој француски председник изражава неразумевање због америчких потеза у вези са Гренландом и истовремено предлаже сусрет у Паризу, као и проширени формат разговора у оквиру Г7, са укључивањем Русије, Украјине, Данске и Сирије. Такав гест из Париза у Вашингтону је доживљен као мешање у америчке планове и покушај да Европа наметне сопствену дипломатску агенду.

Реакција Беле куће била је оштра. Трамп је јавно оценио да је француски председник политички маргинализован и најавио могућност увођења драстичних царина на француско вино и шампањац, што је схваћено као директан економски притисак на Париз. Објављивање приватне преписке додатно је појачало утисак да је Макрон стављен у незавидан положај, јер се такав потез у дипломатској пракси сматра понижавајућим.

Суштина спора, међутим, превазилази питање Гренланда. Француски председник последњих месеци настоји да се позиционира као један од кључних европских актера у решавању глобалних криза - од Украјине, преко Сирије, до Газе - али без јасно дефинисане и доследне политике. Са једне стране, Париз заузима оштар антируски став, док са друге покушава да иницира формате у којима би Русија била укључена у разговоре. Та противречност додатно је ослабила француску позицију и довела до утиска да Макрон покушава да игра улогу која превазилази реалну политичку тежину Француске.

Криза око Газе само је оголила те несугласице. Француска политика колеба се између критике израелских војних операција и настојања да не наруши односе са Израелом и савезницима, уз сталан притисак бројне муслиманске дијаспоре у земљи. Такав баланс резултирао је нејасним и често контрадикторним порукама, што је додатно ослабило кредибилитет Париза као потенцијалног посредника.

Сукоб са Трампом тако је постао симбол ширег проблема, ограниченог утицаја Европске уније у тренутку када се кључне одлуке о глобалним кризама доносе ван Старог континента. Покушај да се Европа наметне као равноправан актер у тим процесима, без унутрашњег јединства и јасне стратегије, завршио се политичким ћорсокаком у којем се Париз сада налази - а који је криза око Гренланда само убрзала и учинила видљивијим.