U Francuskoj sve više knjiga o Trampu

Ni godinu dana nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću, debate o njemu u Francuskoj ne jenjavaju, o čemu svedoči mnoštvo esejističkih knjiga posvećenih analizi njegove ličnosti, a čiji broj se velikom brzinom umnožava da to – koliko fascinira toliko i plaši, konstatacija je objavljena ovih dana u francuskom listu „Figaro”. List naglašava upečatljiv kontrast u poređenju sa brojem knjiga posvećenih prethodnom američkom predsedniku Džou Bajdenu.

„Džo Bajden je bio klasičan predsednik, bez previše iznenađenja. Donald Tramp je njegova suprotnost. On je živopisan lik, koji izaziva, uznemirava, iznenađuje ili zavodi u zavisnosti od formiranog mišljenja, ali u svakom slučaju budi ogromno interesovanje”, objašnjava Filip Korbe, autor knjige „Armes de distraction massive” (Oružje za masovno odvlačenje pažnje), što je aluzija na izraz „Armes de destruction massive” (Oružje za masovno uništenje).

Korbe, koji je gotovo godinu dana vodio uredništvo vodeće francuske radio-stanice Frans Inter, a upravo ovih dana postao šef vesti na Televiziji Frans, opisuje u svom eseju kako Donald Tramp „privlači našu pažnju” zahvaljujući „veštini kojom nam opčinjava oči, uši, živce”. Novinar koji je godinu dana živeo u Sjedinjenim Državama, upozorava čitaoce svoje knjige da će 2026. biti turbulentna godina jer će „Donald Tramp učiniti sve što može da izbegne gubitak na međuizborima” zakazanim za novembar, što bi značajno uticalo na kraj njegovog predsedničkog mandata.

Za Ričarda Verlija, autora knjige „Cette Amérique qui nous déteste” (Ova Amerika koja nas mrzi), objavljene krajem 2025. godine, ogromno interesovanje koje okružuje Donalda Trampa povezano je sa činjenicom da „Zapad nije doživeo tako destabilizujuću silu još od rata”.

„Svi se stoga osećaju pogođeni njegovom nepredvidljivošću i pitaju se koliko će daleko ići i koliko daleko može da ode”, dodaje ovaj međunarodni kolumnista. Shodno tome, iako su ličnost i život Donalda Trampa već bile tema brojnih knjiga, podkasta i emisija, novinari i stručnjaci za Sjedinjene Države i geopolitiku i dalje, i reklo bi se tek sad ozbiljno, pokušavaju da odgovore na brojna pitanja, koja se nameću zbog ponašanja američkog predsednika.

Među ovim novim knjigama je i „Les lumières sombres” (Tamna svetla) autora istraživača Arnoa Mirande koja analizira kako se „politička kontrakultura američke radikalne desnice” učvrstila i duboko uticala na trampizam. „Pristalice demokratije moraju da sagledaju ovaj talas ako žele da budu u stanju da se brane”, upozorava on.

S druge strane, jedan od najvatrenijih branilaca američkog predsednika u medijima, frankoamerikanac Nikola Konker u svojoj knjizi „Vers un Trump français?” (Ka francuskom Trampu?) pokušava da otkrije ko bi na francuskoj političkoj sceni mogao da odigra sličnu ulogu. On povlači paralele između dve strane Atlantika i primećuje da su Sjedinjene Države „ogledalo francuskog besa”, ali za sada ne vidi nijednu figuru sa statusom „francuskog” Trampa uoči predsedničkih izbora 2027. godine.

Ima među ovim knjigama i pravih naučnih radova, poput „Une Constitution morte” (Mrtav ustav), novinara Sebastijana Natrola, specijaliste za pravna pitanja, koji analizira kako je „konzervativni tabor” uspeo da „osvoji institucije”, uključujući i Vrhovni sud, te poziva čitaoce „da cene važnost procesa donošenja zakona u tekućem kulturnom ratu”.

Neke od ovih analiza deli i Akilino Morel, bivši savetnik predsednika Fransoa Olanda, u svojoj upravo objavljenoj knjizi „La France au miroir de l’ Amérique: Quand les progressistes font triompher le populisme” (Francuska u ogledalu Amerike: Kada progresivci dozvole populizmu da trijumfuje). On veruje da je pobeda Donalda Trampa pre svega poraz za levicu, nesposobnu da „poštuje narod” i da prihvati populizam, koji „može proizvesti najgore”, ali „i ponuditi najbolje”, prenose „Figaro” i AFP.

Sve ove knjige koje su preplavile francuske knjižare razlikuju se od gomile prethodnih knjiga o američkom predsedniku, objavljenih mahom u SAD, po ozbiljnom tonu kojim ga analiziraju. Ranija dela puna su uvreda i ismejavanja, dok ova pokazuju svest o tome da situaciju treba shvatiti ozbiljno. Recimo, pre nešto više od pet godina „Gardijan” je objavio listu od osam najboljih knjiga o Donaldu Trampu, gde je na prvom mestu uvrštena ona koju je napisala njegova nećaka Meri D. Tramp. U svom delu „Previše i nikada dovoljno: Kako je moja porodica stvorila najopasnijeg čoveka na svetu” ona ga naziva „oštećenom” i „moralnom iskrivljenom” osobom koja je zarazila SAD sopstvenom „toksičnom pozitivnošću”. Tu je i knjiga Pitera Oborna i Toma Robertsa „Kako Tramp razmišlja: Njegovi tvitovi i rađanje novog političkog jezika” koja odslikava Trampa u njegovom „najnaivnijem kičastom izdanju” i čuva „neke dragocene nepismenosti”.

Među osam najboljih tada su se našle i „Američki pokolj: Na prvim linijama fronta Republikanskog građanskog rata i uspon predsednika Trampa” Tima Alberta, zatim „Vatra i bes: unutar Trampove Bele kuće” Majkla Volfa, „Veoma stabilan genije: Donald Dž. Tramp ispituje Ameriku” Filipa Rakera i Kerol Leonig, „Prelepa zemlja ponovo gori: Demokratija, pobuna i revolucija” Bena Fontena, jednog od Trampovih najvećih mrzitelja, „Potpuno otkrivanje” Stormi Danijels o Trampovom „šupljem mačizmu” i „Senka: Priča o dva predsednika” čiji autor je Pit Souza, Obamin zvanični fotograf, koji je ovde postavio tiho komuniciranje Obame naspram tabloidnih naslova o Trampovima ludorijama...

Lista je pravljena neposredno pre prošlih američkih izbora na kojima je pobedio Džo Bajden, što se i naslućivalo, te sve izabrane knjige govore izrazito negativno o Trampovoj ličnosti i izražavaju nadu da će na predstojećim izborima izgubiti. Ponovnim dolaskom na mesto predsednika 2025, Tramp je očigledno postao i ozbiljnija tema koju francuski autori ne žele da propuste.