Evropa želi da ojača svoj nuklearni arsenal

Dovodeći u sumnju višedecenijsku američku bezbednosnu garanciju zaštite od nuklearno naoružane Rusije, Evropa prvi put ozbiljno razmatra kako da izgradi sopstveno odvraćanje – umesto da se slepo oslanja na SAD pod Donaldom Trampom. Lideri na Starom kontinentu diskutuju o nizu opcija, rekla su trojica evropskih zvaničnika za En-Bi-Si njuz. Među njima su unapređenje francuskog atomskog naoružanja, premeštanje njihovih bombardera sposobnih da nose nuklearne bojeve glave van Francuske, kao i jačanje drugih evropskih konvencionalnih snaga na istočnom krilu NATO-a.

Još jedna solucija o kojoj se diskutuje jeste da se državama koje nemaju nuklearne programe obezbede tehničke sposobnosti za njihovo eventualno sticanje – jer posedovanje tehničke sposobnosti da se potencijalno izgradi atomska bomba ne bi predstavljalo kršenje Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, ali bi konkretni koraci, poput proizvodnje visoko obogaćenog uranijuma, to učinili. Međutim, Eloaz Faje, istraživač u Francuskom institutu za međunarodne odnose u Parizu, sugerisala je da bi razgovori među evropskim zemljama o uspostavljanju sopstvenih nuklearnih programa mogli biti više taktika nego realnost.

„Ja to vidim više kao poziv u pomoć: pomozite nam ili ćemo uraditi nešto ludo”, rekla je ona.

Finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen izjavila je da je pitanje nuklearnog odvraćanja nešto što se može rešiti unutar NATO-a.

„Zasad se u velikoj meri oslanjamo na Vašington. I rekla bih da je i u interesu SAD da taj kišobran postoji i da se snažno angažuju unutar NATO-a”, rekla je Valtonenova.

Sa druge strane, poljski premijer Donald Tusk izjavio je u martu da njegova zemlja ozbiljno računa na spremnost Francuske da stavi na raspolaganje svoje nuklearne vojne kapacitete za zajedničku evropsku bezbednost. Još pre nego što je i stupio na dužnost, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da je otvoren za ideju da Francuska obezbedi nuklearni kišobran Nemačkoj – predlog koji su prethodne vlade u Berlinu odbijale. Slično tome, i holandski ministar spoljnih poslova David van Vejl ističe da njegova zemlja „nije potpuno zatvorena” za ideju da Pariz obezbedi nuklearno odvraćanje saveznicima u Evropskoj uniji.

Međutim, teško da bi Francuska mogla da ponudi verodostojnu alternativu ogromnom američkom arsenalu, dok mnogi strahuju i od potencijalnih promena koje se mogu desiti u toj zemlji nakon predsedničkih izbora naredne godine. Liderka krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja Marin le Pen, na primer, smatra da bi nuklearni kapacitet Pariza trebalo da služi isključivo Francuskoj.

Unutar NATO-a, Pariz i London su jedini članovi koji, osim SAD, poseduju nuklearno oružje, iako su njihovi kapaciteti znatno manji: Francuska ima oko 290 bojevih glava, koje se mogu lansirati sa podmornica i iz aviona, dok ih Ujedinjeno Kraljevstvo ima 225 za svoju flotu podmornica. Ali jedan bivši visoki američki zvaničnik rekao je da ni jedna ni druga nemaju vatrenu moć da same odvrate Moskvu, odbacujući tu ideju kao „smešnu”. Njihove nuklearne zalihe su, kako je rekao, „bedne” jer ih decenijama nisu ozbiljno održavale, oslanjajući se na američki nuklearni kišobran. Takođe, postoje strahovi i da bi previše razgovora o evropskom nuklearnom kapacitetu, a kamoli pokušaju da se on izgradi, samo ohrabrilo Trampa da se zaista povuče.

Ema Belčer, predsednica fondacije „Plaušers”, koja se bavi smanjenjem pretnje od nuklearnog oružja, smatra da saveznici sa dve strane Atlantika prolaze kroz „krizu poverenja”.

„Imali smo američko obećanje partnerima da će SAD odgovoriti ako budu napadnuti nuklearnim oružjem. To je decenijama zaista sprečavalo širenje nuklearnog oružja. Ali izazov je u tome što to funkcioniše samo ako saveznici veruju da je američka posvećenost stvarna”, zaključila je Belčerova.