Bugarska i evro

Bugarska najsiromašnija zemlja u Evropskoj uniji, postala je 1. januara 2026. godine 21. članica evrozone, gde će sa više od 357 miliona građana EU deliti zajedničku valutu, preskočivši očiglednije i prosperitetnije kandidate poputPoljske, Češke i Mađarske. Lev (lav na bugarskom) bila je valuta ove zemlje od 1881, ali je od 1997. vezan prvo za nemačku marku, a zatim za evro. Sredinom prošle godine, ministri finansija EU podržali su bugarski plan za usvajanje evra, posle pozitivnih ocena Evropske komisije, Evropske centralne banke i Saveta ministara EU.

Ulazak u evrozonu Bugarska je obeležila uz doček Nove 2026. godine vatrometom na trgovima širom zemlje. Međutim, uvođenju evra prethodile su izmene u budžetu, koje su građane u više bugarskih gradova izvele na ulice.
Za većinu urbanih mlađih preduzetnika u Bugarskoj, ova odluka predstavlja optimističan i potencijalno unosan skok – poslednji potez u igri koja je uvela Bugarsku u evropske glavne tokove – od članstva u NATO-u i EU, do pridruživanja Šengenskoj zoni, a sada i evru. Za starije, ruralne i konzervativnije delove stanovništva, zamena bugarskog leva evrom izaziva strah i negodovanje. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je 6,5 miliona stanovnika Bugarske manje – više podjednako podeljeno po pitanju nove valute, a politička previranja ne olakšavaju monetarnu tranziciju. Prošlogodišnja anketa otkrila je da je 46,5 procenata Bugara podržavalo usvajanje evra, dok je 46,8 procenata bilo protiv.
Građani su izražavali zabrinutost zbog mogućeg rasta cena i strah da bi zemlja mogla izgubiti deo svog nacionalnog identiteta. Ove strahove dodatno su pojačavali antievropske i proruske narative – slične onima koji su se mogli videti u baltičkim državama, pre nego što su pristupile evrozoni. 

Od juna prošle godine, demonstranti su se okupljali u Sofiji tražeći da Bugarska zadrži lev. Koaliciona vlada premijera Rosena Željazkova izgubila je glasanje o poverenju 11. decembra prošle godine, posle masovnih višenedeljnih protesta širom zemlje protiv budžeta za 2026. i njene neuspešne borbe protiv korupcije i podnela ostavku. Bugarska je prošla kroz sedam izbornih ciklusa u poslednje četiri godine – a osmi se, čini se iščekuje početkom sledeće godine. Referendum o usvajanju evra predložio je predsednik Bugarske Rumen Radev, ali ga je odlazeća vlada odbila, pozivajući se na odluku Ustavnog suda prema kojoj bi takvo glasanje bilo pravno nemoguće. Predsednik je u novogodišnjem obraćanju građanima poručio, da je odluka o uvođenju jedinstvene evropske valute strateški izbor u kontroverznom trenutku.

Kako će nova valuta uticati na Bugarsku u celini, tiče se svih. Lekcije iz drugih zemalja nude dve verzije: uspešan „baltički model” koji su sledile Estonija, Letonija i Litvanija, kombinujući evro sa reformama za pojednostavljivanje administracije, podsticanje investicija i borbu protiv korupcije, i „italijanski model”, gde su usledile godine stagnacije.

Od 1. februara više neće biti dozvoljeno plaćanje levima. Do 8. avgusta 2026, cene će se i dalje prikazivati i u evrima i u levima. Tokom januara, građani mogu da plaćaju gotovinom u maloprodajnim objektima koristeći i leve i evro, dok će trgovci biti obavezni da kusur vraćaju u potpunosti samo u jednoj od dve valute – evrima ili, u slučaju privremene neraspoloživosti, u levima. 

Svaka članica evrozone ima pravo da napravi jedinstven dizajn na kovanicama. Dizajn na poleđini novih evrokovanica izabran je, kako bi se prevazišla zabrinutost da Bugarska gubi suverenitet. Bugarska je u opticaj pustila svoje prve evrokovanice, sa likovima pravoslavnih svetitelja i natpisima na ćiriličnom pismu. Ulazak u evrozonu, biće upamćen i po jednom istorijskom presedanu: Bugarska je postala prva država članica EU, koja uvodi evrokovanice sa prikazima pravoslavnih svetitelja i natpisima na ćirilici.

Bugarska je uvela valutni odbor 1997. kako bi stabilizovala svoj monetarni sistem nakon perioda visoke inflacije, i on je ostao na snazi do uvođenja evra, čime je doprineo evropskim integracijama i stabilnosti zemlje. Glavna prednost je postizanje monetarne discipline, niske stope inflacije i makroekonomske stabilnosti, uz privlačenje stranih investicija, iako je to na račun nezavisnosti monetarne politike. Bugarski lev je bio vezan za evro po fiksnom kursu (1 EUR = 1,95583 BGN). Svaka izdata lev jedinica mora biti pokrivena evrima u rezervama centralne banke, što eliminiše rizik devalvacije. Bugarska centralna banka  nije mogla da  kreira novac po sopstvenom nahođenju. Njena uloga je da održava fiksni kurs i da ne daje kredite bankama, delujući poput „automatskog” mehanizma, za razliku od tipičnih centralnih banaka.

Bugarska, koja je prošla kroz jednu od najtežih tranzicija od komunizma, pridružila se evrozoni, usvajanjem evro 18 godina nakon što se pridružila EU, a suočavala se sa nekoliko finansijskih kriza i pandemijom.

Tranzicija iz komunizma u kapitalizam bila je teška širom centralne i istočne Evrope. Ali slučaj Bugarske bilo je među najbolnijim. Nakon euforije zbog zbacivanja diktature, nastupila je realnost. Državne kompanije su nastavile da dominiraju ekonomijom i gomilaju dugove, koje nikada nisu mogle da otplate. Političari i javnost su znali da su potrebne velike reforme. Ali dok su se diskusije o tome šta treba učiniti nastavile, „dno ekonomije se srušilo”. Do marta 1997, godišnja inflacija je bila iznad 2.000 procenata. Kupovna moć penzija i prihoda dramatično je opala. Kako je valuta postajala bezvredna, ljudi su gubili svoju životnu ušteđevinu. Oni koji nisu imali dolare „pod dušekom” ili robu za prodaju na crnom tržištu, nisu mogli da pokriju ni osnovne potrepštine.

Ipak, inflacija je pala na 22 procenta do 1998, a takođe i kamatne stope. U roku od nekoliko meseci, ekonomija je ponovo počela da raste. BDP je porastao za 3,5 procenata 1998. poslen pada od 10,9 procenata i 6,9 procenata 1996. i 1997, respektivno. Javni dug je smanjen za skoro polovinu.

Nakon relativne političke stabilnosti u prvoj deceniji valutnog odbora, naredne decenije su donele sve veću političku nestabilnost – i ukupno 18 različitih vlada – uključujući jednu koju je predvodio kralj i tri koje su predvodili biznismeni. Tokom ove turbulencije, valutni odbor i niska inflacija koju je doneo bili su izuzetno popularni. Ali neophodno fiskalno ograničenje je ponekad nametnulo teške izbore, a ljudi su „glasali nogama” – skoro milion od 8,5 miliona stanovnika zemlje emigriralo je tokom ovog perioda.

Ipak, Bugarska je mnogo postigla. Do 2007, kada je EU dočekala Bugarsku kao novu članicu (zajedno sa Rumunijom), 75 procenata ekonomije bilo je u privatnom vlasništvu, uključujući sve banke. Ključne institucije su ojačane, a tržišta kapitala su počela da se razvijaju. Zemlja je dostigla status zemlje sa gornjim srednjim prihodima.  Sa članstvom u EU, kreatori ekonomske politike Bugarske bili su fokusirani na svoj sledeći cilj: ulazak u Evropski mehanizam deviznih kurseva, poznat kao „čekaonica za evro”.

Do 2024. vetrovi su ponovo „duvali u leđa” zemlji. Svetska banka je zvanično proglasila Bugarsku zemljom sa visokim prihodima – kulminacija dugogodišnjeg napornog rada i stabilnog rasta. Zemlja je odobrena kao članica Šengenskog prostora bez pasoša – što je dobrodošao glas poverenja iz Brisela. Skoro tri decenije nakon hiperinflacione krize koja je ostala urezana u nacionalno pamćenje, Bugarska je ispunila uslove za pridruživanje evrozoni, kao nova članica jedinstvene valute.

Ovo je, takođe označilo kraj valutnog odbora. Skoro tri decenije, kako su ekonomski ciklusi, vlade i krize dolazili i odlazili, odbor je opstajao. Štaviše, za razliku od nekih drugih zemalja, uživao je veliku javnu podršku za održavanje niske inflacije i obuzdavanje fiskalne potrošnje. Obični građani su rekli da im je zapravo žao što ga nema, što je značajno za prilično arhaičan instrument monetarne politike.

Iako izazovi ostaju, od smanjenja stanovništva do kontinuirane borbe protiv korupcije, Bugari su završili „putovanje” od hiperinflacije i ekonomskog haosa do jedinstvene valute. Očekuje se da će prelazak na evro ojačati bugarsku ekonomiju i odbacuju se široko rasprostranjeni strahovi od inflacije. Ulazak Bugarske u evrozonu smatra se značajnim korakom ka dubljoj integraciji sa EU, koji će, prema očekivanjima, doprineti stabilnosti i olakšati trgovinu. Evro će doneti koristi bugarskom narodu, olakšavajući plaćanja i putovanja. Doneće nove mogućnosti bugarskim preduzećima, omogućavajući im da bolje iskoriste prednosti zajedničkog jedinstvenog tržišta.

*Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista