Бугарска и евро

Бугарска најсиромашнија земља у Европској унији, постала је 1. јануара 2026. године 21. чланица еврозоне, где ће са више од 357 милиона грађана ЕУ делити заједничку валуту, прескочивши очигледније и просперитетније кандидате попутПољске, Чешке и Мађарске. Лев (лав на бугарском) била је валута ове земље од 1881, али је од 1997. везан прво за немачку марку, а затим за евро. Средином прошле године, министри финансија ЕУ подржали су бугарски план за усвајање евра, после позитивних оцена Европске комисије, Европске централне банке и Савета министара ЕУ.

Улазак у еврозону Бугарска је обележила уз дочек Нове 2026. године ватрометом на трговима широм земље. Међутим, увођењу евра претходиле су измене у буџету, које су грађане у више бугарских градова извеле на улице.
За већину урбаних млађих предузетника у Бугарској, ова одлука представља оптимистичан и потенцијално уносан скок – последњи потез у игри која је увела Бугарску у европске главне токове – од чланства у НАТО-у и ЕУ, до придруживања Шенгенској зони, а сада и евру. За старије, руралне и конзервативније делове становништва, замена бугарског лева евром изазива страх и негодовање. Испитивања јавног мњења показују да је 6,5 милиона становника Бугарске мање – више подједнако подељено по питању нове валуте, а политичка превирања не олакшавају монетарну транзицију. Прошлогодишња анкета открила је да је 46,5 процената Бугара подржавало усвајање евра, док је 46,8 процената било против.
Грађани су изражавали забринутост због могућег раста цена и страх да би земља могла изгубити део свог националног идентитета. Ове страхове додатно су појачавали антиевропске и проруске наративе – сличне онима који су се могли видети у балтичким државама, пре него што су приступиле еврозони. 

Од јуна прошле године, демонстранти су се окупљали у Софији тражећи да Бугарска задржи лев. Коалициона влада премијера Росена Жељазкова изгубила је гласање о поверењу 11. децембра прошле године, после масовних вишенедељних протеста широм земље против буџета за 2026. и њене неуспешне борбе против корупције и поднела оставку. Бугарска је прошла кроз седам изборних циклуса у последње четири године – а осми се, чини се ишчекује почетком следеће године. Референдум о усвајању евра предложио је председник Бугарске Румен Радев, али га је одлазећа влада одбила, позивајући се на одлуку Уставног суда према којој би такво гласање било правно немогуће. Председник је у новогодишњем обраћању грађанима поручио, да је одлука о увођењу јединствене европске валуте стратешки избор у контроверзном тренутку.

Како ће нова валута утицати на Бугарску у целини, тиче се свих. Лекције из других земаља нуде две верзије: успешан „балтички модел” који су следиле Естонија, Летонија и Литванија, комбинујући евро са реформама за поједностављивање администрације, подстицање инвестиција и борбу против корупције, и „италијански модел”, где су уследиле године стагнације.

Од 1. фебруара више неће бити дозвољено плаћање левима. До 8. августа 2026, цене ће се и даље приказивати и у еврима и у левима. Током јануара, грађани могу да плаћају готовином у малопродајним објектима користећи и леве и евро, док ће трговци бити обавезни да кусур враћају у потпуности само у једној од две валуте – еврима или, у случају привремене нерасположивости, у левима. 

Свака чланица еврозоне има право да направи јединствен дизајн на кованицама. Дизајн на полеђини нових еврокованица изабран је, како би се превазишла забринутост да Бугарска губи суверенитет. Бугарска је у оптицај пустила своје прве еврокованице, са ликовима православних светитеља и натписима на ћириличном писму. Улазак у еврозону, биће упамћен и по једном историјском преседану: Бугарска је постала прва држава чланица ЕУ, која уводи еврокованице са приказима православних светитеља и натписима на ћирилици.

Бугарска је увела валутни одбор 1997. како би стабилизовала свој монетарни систем након периода високе инфлације, и он је остао на снази до увођења евра, чиме је допринео европским интеграцијама и стабилности земље. Главна предност је постизање монетарне дисциплине, ниске стопе инфлације и макроекономске стабилности, уз привлачење страних инвестиција, иако је то на рачун независности монетарне политике. Бугарски лев је био везан за евро по фиксном курсу (1 ЕУР = 1,95583 БГН). Свака издата лев јединица мора бити покривена еврима у резервама централне банке, што елиминише ризик девалвације. Бугарска централна банка  није могла да  креира новац по сопственом нахођењу. Њена улога је да одржава фиксни курс и да не даје кредите банкама, делујући попут „аутоматског” механизма, за разлику од типичних централних банака.

Бугарска, која је прошла кроз једну од најтежих транзиција од комунизма, придружила се еврозони, усвајањем евро 18 година након што се придружила ЕУ, а суочавала се са неколико финансијских криза и пандемијом.

Транзиција из комунизма у капитализам била је тешка широм централне и источне Европе. Али случај Бугарске било је међу најболнијим. Након еуфорије због збацивања диктатуре, наступила је реалност. Државне компаније су наставиле да доминирају економијом и гомилају дугове, које никада нису могле да отплате. Политичари и јавност су знали да су потребне велике реформе. Али док су се дискусије о томе шта треба учинити наставиле, „дно економије се срушило”. До марта 1997, годишња инфлација је била изнад 2.000 процената. Куповна моћ пензија и прихода драматично је опала. Како је валута постајала безвредна, људи су губили своју животну уштеђевину. Они који нису имали доларе „под душеком” или робу за продају на црном тржишту, нису могли да покрију ни основне потрепштине.

Ипак, инфлација је пала на 22 процента до 1998, а такође и каматне стопе. У року од неколико месеци, економија је поново почела да расте. БДП је порастао за 3,5 процената 1998. послен пада од 10,9 процената и 6,9 процената 1996. и 1997, респективно. Јавни дуг је смањен за скоро половину.

Након релативне политичке стабилности у првој деценији валутног одбора, наредне деценије су донеле све већу политичку нестабилност – и укупно 18 различитих влада – укључујући једну коју је предводио краљ и три које су предводили бизнисмени. Током ове турбуленције, валутни одбор и ниска инфлација коју је донео били су изузетно популарни. Али неопходно фискално ограничење је понекад наметнуло тешке изборе, а људи су „гласали ногама” – скоро милион од 8,5 милиона становника земље емигрирало је током овог периода.

Ипак, Бугарска је много постигла. До 2007, када је ЕУ дочекала Бугарску као нову чланицу (заједно са Румунијом), 75 процената економије било је у приватном власништву, укључујући све банке. Кључне институције су ојачане, а тржишта капитала су почела да се развијају. Земља је достигла статус земље са горњим средњим приходима.  Са чланством у ЕУ, креатори економске политике Бугарске били су фокусирани на свој следећи циљ: улазак у Европски механизам девизних курсева, познат као „чекаоница за евро”.

До 2024. ветрови су поново „дували у леђа” земљи. Светска банка је званично прогласила Бугарску земљом са високим приходима – кулминација дугогодишњег напорног рада и стабилног раста. Земља је одобрена као чланица Шенгенског простора без пасоша – што је добродошао глас поверења из Брисела. Скоро три деценије након хиперинфлационе кризе која је остала урезана у национално памћење, Бугарска је испунила услове за придруживање еврозони, као нова чланица јединствене валуте.

Ово је, такође означило крај валутног одбора. Скоро три деценије, како су економски циклуси, владе и кризе долазили и одлазили, одбор је опстајао. Штавише, за разлику од неких других земаља, уживао је велику јавну подршку за одржавање ниске инфлације и обуздавање фискалне потрошње. Обични грађани су рекли да им је заправо жао што га нема, што је значајно за прилично архаичан инструмент монетарне политике.

Иако изазови остају, од смањења становништва до континуиране борбе против корупције, Бугари су завршили „путовање” од хиперинфлације и економског хаоса до јединствене валуте. Очекује се да ће прелазак на евро ојачати бугарску економију и одбацују се широко распрострањени страхови од инфлације. Улазак Бугарске у еврозону сматра се значајним кораком ка дубљој интеграцији са ЕУ, који ће, према очекивањима, допринети стабилности и олакшати трговину. Евро ће донети користи бугарском народу, олакшавајући плаћања и путовања. Донеће нове могућности бугарским предузећима, омогућавајући им да боље искористе предности заједничког јединственог тржишта.

*Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа