Sarkozi spasava novine

Specijalno za „Politiku” od dopisnika Tanjuga iz Pariza
Pariz, 27.  januara – Poželevši im veće tiraže i mudrije poslovanje, predsednik Nikola Sarkozi je predstavnicima štampanih medija okupljenim prošle nedelje u Jelisejskoj palati obećao 600 miliona evra kako bi se izvukli iz duboke krize u kojoj se nalaze.

Tek što je 5. januara na snagu stupila reforma elektronskih medija, čija je ključna mera ukidanje reklama na javnoj televiziji, što treba da bude nadoknađeno iz državne kase, šef države je još jednom zavukao ruku u kasu i izvadio priličnu sumu koja će biti raspoređena preko različitih mera u periodu od tri godine.

Kao u slučaju bankarskog sistema, tako se i u slučaju štampe država stavila u ulogu spasioca, zadirući dublje u osetljive odnose vlasti i medija.  

Svestan toga, Sarkozi je osetio potrebu da se distancira, objašnjavajući predstavnicima štampe da im se ne obraća sa „dragi prijatelji” da bi „sačuvao svačiju nezavisnost”.

Najavljujući „hitne” mere koje treba preduzeti, Sarkozi je zaključio da je došao poslednji trenutak za spas štampanih medija, odnosno za pronalaženje novog ekonomskog modela koji će omogućiti da prebrode krizu koju je globalna finansijska kriza samo produbila.

„Intervencija države je legitimna, pogotovo što esnaf štampe  nije bio u stanju da sam na sto stavi problem ekonomske situacije u koju je dospeo”, objasnio je Sarkozi pedagoškim tonom.

Štampa u Francuskoj je već dugo u krizi, a razlozi su brojni, od onih koji pogađaju novine širom sveta, kao što je opadanje prihoda od oglašivača, pad tiraža, evolucija Interneta, do onih specifičnijih, kao što su troškovi štampanja koji su u Francuskoj za 30 do 40 odsto veći od evropskog proseka.

Zato je jedna od glavnih mera predviđena Sarkozijevim planom da se modernizuju štamparije i drastično smanje troškovi štampanja, čemu su do sada na putu stajali jaki sindikati, zbog bojazni da bi modernizacija u štamparijama vodila ka masovnom otpuštanju „tehnoloških viškova”.

Procena šefa države je da je potrebna i bolja distribucija listova, a novac će naročito biti uložen za dostavu novina direktno na kućna vrata, kao što je to slučaj u anglosaksonskim zemljama, umesto poštom, što je to najčešće bilo do sada. Ova mera bi trebalo da poveća efikasnost distribucije, a samim tim i da poveća broj pretplatnika.

Posebnu pažnju Sarkozi je poklonio razvoju internet-sajtova listova, ma kako to izgledalo paradoksalno jer se upravo razvoj Interneta najčešće okrivljuje za pad tiraža listova.

Ključna preporuka, međutim, odnosi se na samu ponudu štampanih medija, orijentisanih ka informisanju i iznošenju stavova, koja, prema mišljenju Sarkoziju, mora da bude promenjena. Odluku o tome kako ovu ponudu prilagoditi novom vremenu i novim generacijama on je, međutim, mudro ostavio urednicima i novinarima.

Veliki nacionalni listovi, poput „Monda” i „Figara”, izrazili su zadovoljstvo najavljenim merama, uprkos različitim političkim orijentacijama („Mond” je tradicionalno orijentisan ka levici a „Figaro” važi za konzervativni, desničarki list.). Oni su i najviše pogođeni krizom, ali i tradicionalno malim tiražima (oko 300.000 primeraka), što se objašnjava veoma razvijenom regionalnom štampom u Francuskoj (najtiražniji francuski list, „Uest Frans”, izlazi u oko 800.000 primeraka).

Oni koji nemaju problema sa tiražima, poput besplatnih listova koji se svakog jutra dele u metrou („ Metro”, „20 minit”, „Direkt soar”, „Maten plus”) smatraju da je šef države odlučio da se dodvori medijima koji imaju jak uticaj u političkoj sferi, bez obzira na male tiraže. Po rečima bivšeg direktora „20 minit”, Frederika Fijua, direktori nacionalnih listova podržavaju sistem državnih subvencija za medije, jer su nesposobni da naprave profit.

Među kritikama koje su se mogle pročitati u manje uticajnim medijima od „Figara” i „Monda”, šef države je pritekao u pomoć listovima čiji su vlasnici njegovi prijatelji, poput Arnoa Lagardera, jednog od najvećih medijskih gazda u zemlji.

Nezadovoljstvo Sarkozijevim „poklonom” izrazili su i neki sindikati novinara, koji smatraju da će najavljene mere pomoći pre svega urednicima, ali ne i novinarima.

Utisak je da za Sarkozija ulog nije veliki, a da bi politička dobit od ove akcije spasavanja medija mogla biti dalekosežna.