Stvaralaštvo arhitekte Frančeska Bartolomea Rastrelija

U Velikoj sali Ruskog doma predstavljen je roman „Rastreli” autorki Svetlane Tomić i Sonje Mandić. One su čitaoce zainteresovale intrigantnom pričom o Frančesku Bartolomeu Rastreliju, jednom od najznačajnijih arhitekata carske Rusije. Govorile su o svom istraživačkom radu, položaju umetnila u društvu. Odnosu umetnika i moći, kao i o prolaznosti slave. Istaknut je i značaj Rastrelijevog dela  za evropsku i rusku kulturnu istoriju.

Delo je namenjeno ljubiteljima umetnosti, arhitekture i istorije, ali i mlađim čitaocima koji se prvi put susreću sa velikim ličnostima prošlosti, a Rastreli je bio ključna  ličnosti barokne epohe, umetnika čije su građevine oblikovale vizuelni identitet Sankt Peterburga, a čije je ime danas gotovo zaboravljeno.

Roman je bogat opisima iz 18. veka, autentičnim istorijskim detaljima, snažnim zapletima i likovima čije se sudbine prepliću. Cilj je da se na taj način ukaže na trajnu vrednost umetnosti i kulture u savremenom društvu.
Rastreli je bio omiljeni arhitekta Petra Velikog i carice Jelisavete Petrovne. Njegovo stvaralaštvo obuhvata neka od najreprezentativnijih zdanja Evrope 18. veka: Zimski dvorac, Katarinin dvorac u Carskom selu, Petergof, manastirski kompleks Smolni, kao i brojne palate i građevine na prostoru nekadašnje Kurlandije i Semigalije (današnje Ukrajine i Litvanije).
Autorke u romanu ne osvetljavaju samo raskoš i monumentalnost njegove arhitekture, već Rastrelija prikazuju kao čoveka od krvi i mesa, umetnika rastrzanog između slave i usamljenosti, moći i sumnje, strasti i bola.
Radnja romana odvija se u Rusiji, Italiji i Francuskoj, prateći Rastrelijev život u vremenu velikih umetničkih uspona, ali i dubokih ličnih preispitivanja.

–Ideja za roman nastala je spontano, iz razgovora i potrebe da se postavi pitanje kako je moguće da umetnik takvog značaja bude potisnut na margine istorije. Kako je moguće da neko ko je izgradio više Zimskih dvoraca, Katarinin dvor, rekonstruisao Peterhof i podigao Smolni, ostane zaboravljen? Kakav je bio društveni kontekst u kome je stvarao i radio, kome se zamerio? Ta i mnoga druga pitanja vodila su nas ka želji da Rastrelija prikažemo ne samo kao genijalnog arhitektu, već kao čoveka punog dilema, strahova, sujete i potrebe za priznanjem – kazala je Svetlana Tomić. Ona navodi da su ona i Sonja Mandić, želele da razumeju i ljudsku stranu ovog arhitekte, umetnika raspetog između istorijske veličine i lične krhkosti, opijenog svojom muzom i caricom Jelisavetom Petrovnom Romanovom, koja je istovremeno bila njegovo nadahnuće i „Damoklov mač”.

Sonja Mandić kaže da je roman nastao iz potrebe za ponovnim susretom –ličnim i književnim.

– Dok smo istraživale Rastrelijev život i delo, shvatile smo da nas ne fascinira samo raskoš arhitekture, već unutrašnji nemir čoveka koji je stvarao između moći i lepote, između lične sumnje i istorijske veličine. U tim pukotinama između činjenica osetile smo prostor za književnost – navela je Sonja Mandić.

Roman „Rastreli” predstavljen je nedavno i novosadskoj publici.