Стваралаштво архитекте Франческа Бартоломеа Растрелија

У Великој сали Руског дома представљен је роман „Растрели” ауторки Светлане Томић и Соње Мандић. Оне су читаоце заинтересовале интригантном причом о Франческу Бартоломеу Растрелију, једном од најзначајнијих архитеката царске Русије. Говориле су о свом истраживачком раду, положају уметнила у друштву. Односу уметника и моћи, као и о пролазности славе. Истакнут је и значај Растрелијевог дела  за европску и руску културну историју.

Дело је намењено љубитељима уметности, архитектуре и историје, али и млађим читаоцима који се први пут сусрећу са великим личностима прошлости, а Растрели је био кључна  личности барокне епохе, уметника чије су грађевине обликовале визуелни идентитет Санкт Петербурга, а чије је име данас готово заборављено.

Роман је богат описима из 18. века, аутентичним историјским детаљима, снажним заплетима и ликовима чије се судбине преплићу. Циљ је да се на тај начин укаже на трајну вредност уметности и културе у савременом друштву.
Растрели је био омиљени архитекта Петра Великог и царице Јелисавете Петровне. Његово стваралаштво обухвата нека од најрепрезентативнијих здања Европе 18. века: Зимски дворац, Катаринин дворац у Царском селу, Петергоф, манастирски комплекс Смолни, као и бројне палате и грађевине на простору некадашње Курландије и Семигалије (данашње Украјине и Литваније).
Ауторке у роману не осветљавају само раскош и монументалност његове архитектуре, већ Растрелија приказују као човека од крви и меса, уметника растрзаног између славе и усамљености, моћи и сумње, страсти и бола.
Радња романа одвија се у Русији, Италији и Француској, пратећи Растрелијев живот у времену великих уметничких успона, али и дубоких личних преиспитивања.

–Идеја за роман настала је спонтано, из разговора и потребе да се постави питање како је могуће да уметник таквог значаја буде потиснут на маргине историје. Како је могуће да неко ко је изградио више Зимских двораца, Катаринин двор, реконструисао Петерхоф и подигао Смолни, остане заборављен? Какав је био друштвени контекст у коме је стварао и радио, коме се замерио? Та и многа друга питања водила су нас ка жељи да Растрелија прикажемо не само као генијалног архитекту, већ као човека пуног дилема, страхова, сујете и потребе за признањем – казала је Светлана Томић. Она наводи да су она и Соња Мандић, желеле да разумеју и људску страну овог архитекте, уметника распетог између историјске величине и личне крхкости, опијеног својом музом и царицом Јелисаветом Петровном Романовом, која је истовремено била његово надахнуће и „Дамоклов мач”.

Соња Мандић каже да је роман настао из потребе за поновним сусретом –личним и књижевним.

– Док смо истраживале Растрелијев живот и дело, схватиле смо да нас не фасцинира само раскош архитектуре, већ унутрашњи немир човека који је стварао између моћи и лепоте, између личне сумње и историјске величине. У тим пукотинама између чињеница осетиле смо простор за књижевност – навела је Соња Мандић.

Роман „Растрели” представљен је недавно и новосадској публици.