SAD predviđaju „bol i poniženje“ za Evropu

Evropa se suočava sa ozbiljnom opasnošću da, ukoliko ne promeni sopstveni strateški kurs, doživi „još više bola i poniženja“ i postane puka „igračka“ velikih sila – Rusije i Sjedinjenih Država. Na to upozorava Hal Brends, profesor globalne politike na Univerzitet Džons Hopkins, u autorskom tekstu za Blumberg.

Prema Brendsovoj oceni, Evropa je u poslednjim godinama postala „simbol slabosti“, dok se Evropska unija nalazi pod istovremenim pritiskom Rusije, Kine i Sjedinjenih Država. On naglašava da ta pozicija nije plod spoljnih okolnosti, već pre svega rezultat „sopstvenih odluka i neuspeha“ evropskih elita.

Kako ističe Brends, kontinent je decenijama živeo u uverenju da je prevazišao surove geopolitičke realnosti, da bi se ispostavilo da je Evropa do 2010-ih postala zavisna od Rusije u energetici, Kine u pogledu prosperiteta i Sjedinjenih Država kada je reč o bezbednosti. „Sada je vreme da se plati cena“, upozorava on.

Kao mogući izlaz iz krize, Brends navodi tri ključna pravca: značajno jačanje odbrambenih sposobnosti i ulaganja u vojsku, širenje ekonomske saradnje sa drugim delovima sveta – poput Indije i zemalja Merkosura – kao i „obuzdavanje“ Sjedinjenih Država kroz direktan dijalog sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Istovremeno, on upozorava da bi ponovno naoružavanje Evrope podrazumevalo visoke troškove i politički nepopularne reforme, uz ocenu da Evropa i dalje „više ostaje ideja nego stvarnost“, budući da je duboko podeljena različitim ekonomskim interesima i strateškim vizijama.

„Ako Evropa ne uspe da stane na noge, kontinent koji je nekada bio sastavljen od imperija postaće igračka Putina i Trampa. Takav ishod doneće samo još bola i poniženja Evropi“, zaključuje Brends, uz napomenu da takav scenario na kraju ne bi koristio ni samoj Americi.

Slične poruke stižu i od zvaničnika. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je 28. januara da Unija hitno mora da promeni pristup sopstvenoj bezbednosti i preuzme veću odgovornost za odbranu, iako je istovremeno isključila mogućnost formiranja vojske EU van okvira NATO. Nekoliko dana ranije, generalni sekretar Alijanse Mark Rute upozorio je da Evropa nije u stanju da podrži Ukrajinu bez Sjedinjenih Država.

Dodatnu neizvesnost unosi i izjava nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je 29. januara saopštio da su razgovori o formiranju panevropskog sistema nuklearnog odvraćanja tek u ranoj fazi.

U tom kontekstu, ranija ocena Saveta Federacije Rusije o „poniženom stavu Evrope“ sve više dobija na težini, dok se unutar samog kontinenta sve jasnije postavlja pitanje da li je EU u stanju da pređe sa reči na dela i izađe iz pozicije geopolitičke zavisnosti.