Ostavke u Vladi Crne Gore i podrška naroda DNP-u

Odluka predstavnika Demokratske narodne partije u Vladi Crne Gore da napuste izvršnu vlast dodatno je ogolila duboke političke i identitetske sporove unutar aktuelne većine. Potpredsednik Vlade za infrastrukturu i regionalni razvoj Milun Zogović i ministarka saobraćaja Maja Vukićević najavili su podnošenje ostavki, nakon što je premijer Milojko Spajić jasno poručio da se pitanja identiteta i ustavnih promena neće rešavati u okviru Vlade.

Zogović je na konferenciji za novinare saopštio da je odluka doneta posle sednice Vlade na kojoj je premijer naglasio da su pitanja srpskog jezika, državljanstva i drugih inicijativa DNP-a u nadležnosti Skupštine Crne Gore, pozivajući se i na dokument „Barometar 26“. Predsedništvo DNP-a, kako je najavljeno, zaseda danas u podne, kada će biti usvojeni i formalni zaključci.

Prema rečima Zogovića, inicijative DNP-a proizilaze iz koalicionog sporazuma i obuhvataju ustavno normiranje srpskog jezika kao službenog, zakonsko uređenje dvojnog državljanstva, normiranje istorijske trobojke, kao i otvaranje sveobuhvatnog dijaloga između Glavnog grada, Opštine Zeta i meštana Botuna oko izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

„Na sednici Vlade nije bilo mogućnosti za izmenu dnevnog reda, jer je premijer zauzeo takav stav. Rečeno nam je da se ovim pitanjima treba baviti u parlamentu, uz neku vrstu razumevanja za naše zahteve“, naveo je Zogović, ističući da je cilj inicijative prevazilaženje dugogodišnjih podela i otklanjanje diskriminacije koja je, kako je rekao, posledica bivšeg autoritarnog režima.

On je podsetio da su se građani na poslednja tri popisa većinski izjasnili da govore srpskim jezikom, te da, uprkos tome, srpski jezik i dalje nema status službenog. „To je činjenica potvrđena demokratskim putem i smatrali smo da je, u skladu sa evropskim standardima, neophodno da se ona uvaži“, poručio je Zogović.

Sa druge strane, premijer Spaić je na društvenoj mreži Iks saopštio da „ucenjivački model saradnje“ neće biti dozvoljen nijednoj političkoj strukturi unutar većine i da će se o vitalnim interesima Crne Gore odlučivati isključivo u institucijama države. On je istakao da je mesto za pokretanje inicijative o srpskom jeziku Skupština Crne Gore, uz uključivanje ne samo političkih, već i društvenih, stručnih i akademskih aktera.

Premijer je dodao da razume legitimne težnje najbrojnije jezičke zajednice u zemlji, ali da evropski put ostaje prioritet iznad svih ostalih tema. Ukazao je i da je pitanje izgradnje postrojenja u Botunu civilizacijsko i ekološko, te da ga ne treba dovoditi u vezu sa kulturno-identitetskim raspravama.

Podrška iz Zete: „Doslednost se ne zaboravlja“

U trenutku kada se politička kriza oko statusa srpskog jezika i drugih inicijativa DNP-a produbljuje, iz Zete je stigla jasna poruka podrške. Građani ove opštine najavili su da će se danas u 12 časova okupiti ispred prostorija Demokratske narodne partije, kako bi pružili podršku lideru stranke Milanu Kneževiću.

Kako je saopšteno, cilj okupljanja je iskazivanje zahvalnosti Kneževiću i njegovim saradnicima zbog, kako navode, doslednog stava i kontinuirane podrške građanima Zete, posebno u vezi sa spornim projektom u Botunu. Organizatori ističu da je skup miran i simboličan i pozivaju sve koji su u mogućnosti da se pridruže i iskažu podršku.

Ovaj skup, kako ocenjuju upućeni, dodatno će pojačati pritisak na izvršnu vlast, ali i pokazati da pitanja koja su dovela do najavljenih ostavki daleko prevazilaze okvir unutarkoalicionih razmirica i zadiru u duboke društvene i političke podele u Crnoj Gori.