Između EU čekića i sarajevskog nakovnja

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Od uvođenja obaveznog davanja biometrijskih podataka na granici Bosne i Hercegovine sa Evropskom unijom, odnosno Hrvatskom, vesti o višesatnim zadržavanjima i kolonama postale su gotovo svakodnevica tokom minula četiri meseca. Negodovanje građana i vozača iz BiH ujedno prati i zabrinutost zbog onoga što sledi u aprilu. Imajući u vidu saobraćajne kolapse koje već izaziva parcijalna primena EES sistema, nije teško zamisliti kakvo će stanje na granicama biti za šezdesetak dana.

Nove mere uglavnom su zabrinule zvaničnike u BiH zbog njihovog negativnog uticaja na transportna preduzeća. Međutim, snažnije političke reakcije su izostale, osim uopštenih primedbi da dodatne kontrole i barijere neće popraviti imidž Evropske unije, već da će učvrstiti utisak da se evropske integracije stalno odlažu novim zahtevima, bez jasne političke volje za stvarni prijem.

Dodatni kolaps izazvale su i blokade graničnih prelaza koje su organizovali prevoznici, kao reakciju na nova pravila Evropske unije o ograničenom boravku, koja posebno njih pogađaju, pa su pitanja nastavila da se nižu. Jedno od onih koja se sve češće postavljaju jeste šta će se desiti kada na snagu stupi i dodatni bezbednosni sistem, takozvani ETIAS, koji bi, prema najavama, mogao biti uveden već krajem godine, a koji podrazumeva prethodnu onlajn registraciju za ulazak u šengenski prostor, uz dodatne troškove od, kako se trenutno pominje, oko 20 evra.

Kako je za sarajevske medije potvrđeno pre oko sedam dana, od početka primene evropskog EES sistema 12. oktobra prošle godine, hrvatska granična policija kreirala je oko 688.689 ličnih dosijea državljana trećih zemalja koji ulaze u šengenski prostor. U istom periodu, kroz EES sistem tokom granične kontrole verifikovano je ukupno 1.056.294 državljana trećih zemalja.

Iz Evropske komisije pokušavaju da unesu dozu optimizma najavom nove digitalne usluge koja bi državljanima trećih zemalja, uključujući i BiH, trebalo da omogući brži i jednostavniji prelazak šengenskih granica. Reč je o takozvanoj digitalnoj aplikaciji za putovanje, svojevrsnom „digitalnom pasošu”, koji bi omogućio skladištenje biometrijskih podataka u digitalnom obliku.

Armina Musa, savetnica direktora za bezbednost informacionih sistema u Agenciji za identifikacione dokumente, evidenciju i razmenu podataka BiH (IDDEEA), potvrdila je da su u toj instituciji upoznati s planovima EU i da će tehnički biti spremni za primenu ove usluge, ali upozorava da bi, kao i mnogo puta ranije, prepreka mogla biti politika. „Dok se na nivou BiH ne usvoji novi zakon o elektronskoj identifikaciji i uslugama poverenja, građani BiH ovu vrstu evropskih digitalnih usluga neće moći formalno da koriste”, naglasila je Musa.

No, da se putnici u dogledno vreme mogu osloniti jedino na vlastito strpljenje, potvrđuje i pojašnjenje Evropske komisije da će „digitalni pasoš” sadržavati sve podatke koji se nalaze u fizičkom pasošu, ali da se početak njegove pune primene očekuje tek od 2030. godine, nakon što sistemi EES i ETIAS budu u potpunosti uspostavljeni i počnu nesmetano da funkcionišu.

U čitavoj ovoj situaciji dodatni bes građana, čak i veći od onog zbog višesatnih čekanja na granicama, izazvala je odluka Zijada Krnjića, člana Upravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje BiH, imenovanog iz Federacije BiH. Krnjić je blokirao otvaranje novog, modernog graničnog prelaza kod Gradiške – najfrekventnijeg prelaza između BiH i Hrvatske, koji je trebalo da poveže auto-put Banjaluka–Gradiška sa koridorom Beograd–Zagreb. Time bi se izbegao ulazak u gradsko jezgro Gradiške, gde se i dalje koristi stari, mali i nefunkcionalni granični prelaz. Upravo u Gradišci su tokom minulih praznika zabeležene kilometarske kolone i višesatna zadržavanja, što je izazvalo gnev vozača, ali i oštre reakcije zvaničnika iz Republike Srpske. Nasuprot tome, Krnjić je dobio političku podršku iz pojedinih krugova Federacije BiH, pre svega iz Izetbegovićeve SDA, budući da je otvaranje prelaza uslovio rešavanjem finansijskog poravnanja između entiteta po osnovu PDV-a.