Moguć transfer iranskog uranijuma Rusiji

Prema pisanju Njujork tajmsa, Iran razmatra mogućnost da obustavi, pa čak i zatvori svoj nuklearni program kao odgovor na pojačani pritisak Sjedinjenih Američkih Država, uz scenario u kojem bi obogaćeni uranijum bio predat Rusiji. Ta opcija, kako navodi američki list pozivajući se na izvore, već duže vreme je predmet razgovora u diplomatskim kanalima, a Moskva je još prošle godine ponudila da preuzme iranski nuklearni materijal.

Navodi se da je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Irana Ali Laridžani nedavno razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, prenevši mu poruku vrhovnog vođe Irana Alija Hamneija u vezi sa mogućim transferom obogaćenog uranijuma u Rusiju. Takav potez bio bi u skladu sa odredbama nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, koji je predviđao iznošenje većeg dela obogaćenog goriva iz Irana kao meru izgradnje poverenja.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je za američku publikaciju da se o tom pitanju razgovara već duže vreme i da Rusija nastavlja kontakte sa svim zainteresovanim stranama, bez iznošenja dodatnih detalja. Istovremeno, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je naveo da je Moskva spremna da preuzme višak obogaćenog uranijuma iz Irana radi daljeg obogaćivanja i isključivo u energetske potrebe.

Ipak, prema saznanjima portala Axios, Teheran je do sada odbijao da ozbiljno razmotri tu ponudu, smatrajući je politički i bezbednosno osetljivom u aktuelnim okolnostima. Uprkos tome, „Njujork tajms“ ocenjuje da bi eventualna odluka Irana da zamrzne ili ukine nuklearni program predstavljala jedan od najznačajnijih ustupaka koje je ta zemlja spremna da napravi pod pritiskom Vašingtona.

Napetosti su dodatno pojačane krajem januara, kada je američki predsednik Donald Tramp objavio da su Sjedinjene Države uputile u region „masivnu armadu“ predvođenu nosačem aviona „Abraham Linkoln“. Istovremeno je uputio poziv Teheranu da postigne, kako je naveo, „fer i pravedan“ sporazum o odsustvu nuklearnog oružja, uz upozorenje da će u suprotnom Iran biti izložen još snažnijim udarima nego tokom leta 2025. godine.

Podseća se da su u junu 2025. Sjedinjene Države izvele napade na ključna iranska nuklearna postrojenja u Fordovu, Natanzu i Isfahanu, pridruživši se izraelskoj vojnoj kampanji usmerenoj na, kako je saopšteno, neutralizaciju nuklearne pretnje. Ti udari dodatno su ubrzali diplomatske napore oko mogućeg novog aranžmana, u kojem bi Rusija mogla da ima ulogu posrednika i tehničkog garanta.